Istorijska odluka: Države mogu tražiti odštetu zbog klimatskih promena

Države koje krše svoje obaveze u vezi sa zaštitom klime postupaju „nezakonito“, i one koje su najteže pogođene mogu od njih tražiti odštetu, zaključio je u sredu Međunarodni sud pravde (International Court of Justice – ICJ).

Najviša sudska instanca UN-a, sa sedištem u Hagu, jednoglasno je donela ovo mišljenje, na zahtev studenata sa ostrva Vanuatu, dajući tumačenje međunarodnog prava koje će zakonodavci, advokati i sudije širom sveta moći koristiti u izmenama zakona ili prilikom tužbi protiv država zbog nečinjenja u borbi protiv klimatskih promena.

Klimatske promene, izazvane emisijama gasova sa efektom staklene bašte, predstavljaju „hitnu i egzistencijalnu pretnju“, rekao je sudija Juđi Ivasava, predsedavajući suda, u dvosatnom govoru.

Sud nije prihvatio argumentaciju država velikih zagađivača koje su tvrdile da su postojeći klimatski sporazumi i pregovori u okviru COP procesa dovoljni.

„Države imaju stroge obaveze da štite klimatski sistem“, naglasio je Ivasava.

U saglasju sa malim ostrvskim državama, potvrđeno je da klima mora biti zaštićena za sadašnje i buduće generacije, dok velike zagađivačke zemlje i dalje odbijaju da pravno priznaju prava još nerođenih ljudi.

Najsporniji deo mišljenja, koji će naići na najveći otpor bogatih zemalja, jeste pravo na odštetu državama koje su najteže pogođene klimatskim promenama.

Sud je istakao da pravne posledice međunarodno nezakonitih dela mogu uključivati „punu reparaciju za štetu koju su pretrpele oštećene države“, u vidu restuticije, naknade i zadovoljenja, rekao je Ivasava.

Međutim, mora se utvrditi direktna i sigurna uzročna veza između nezakonitog dela i štete, što je pred sudom teško, ali „nije nemoguće“.

Ovo je peto jednoglasno mišljenje tog suda u poslednjih 80 godina.

„Klimatske promene živimo svakodnevno“, izjavio je za AFP fidžijski student Višal Prasad (29), koji je 2019. godine pokrenuo kampanju zajedno s drugim studentima sa Univerziteta Južnog Pacifika na Vanuatuu.

Mnoge nevladine organizacije i aktivisti s nestrpljenjem su čekali ovo mišljenje, frustrirani pasivnošću velikih zagađivača i njihovim sporošću u prestanku korišćenja fosilnih goriva.

Nekoliko desetina njih bilo je u sredu u Palati mira, sedištu suda, sa transparentima na kojima je pisalo: „Sud je odlučio – vlade sada moraju da deluju.“

UN je, glasanjem Generalne skupštine, pozvao ICJ da odgovori na dva ključna pitanja:

– Kakve obaveze imaju države po međunarodnom pravu da štite Zemlju od emisija gasova sa efektom staklene bašte, većinom izazvanih sagorevanjem nafte, uglja i gasa, za sadašnje i buduće generacije?

– Koje su pravne posledice tih obaveza za države čije su emisije izazvale štetu po životnu sredinu, posebno prema ranjivim ostrvskim državama sa niskom nadmorskom visinom?

Sud je u decembru održao najveća saslušanja u svojoj istoriji u Palati mira, na kojima je govorilo više od 100 nacija i organizacija.

Borba za klimu se sve više vodi na sudovima, kako nacionalnim, tako i međunarodnim, jer se želi primorati države da deluju u okvirima prava, za razliku od političkih pregovora koji često ne daju rezultate – naročito jer Evropa i SAD sve sporije ispunjavaju klimatske obaveze ili ih čak napuštaju.

Godišnji klimatski pregovori (COP) uticali su na prognoze globalnog zagrevanja, ali još uvek nedovoljno da se ono ograniči na 2°C u odnosu na predindustrijsko doba, kako je predviđeno Pariskim sporazumom iz 2015. Svet je već sada najmanje 1,3°C topliji.

Međunarodno pravo se izgrađuje kroz ovakva mišljenja, objasnio je Endru Rejn iz pravnog odeljenja UN za zaštitu životne sredine.

Ona razjašnjavaju kako se međunarodno pravo primenjuje na klimatsku krizu, što ima posledice na nacionalne sudove, zakonodavne procese i javne rasprave.