Grenlandski ledeni pokrivač izdržljiviji nego što se mislilo: Evo šta otkrivaju istraživanja

Novi naučni nalazi ukazuju na to da drugi najveći ledeni pokrivač na svetu, Grenlandski ledeni pokrivač, može biti otporniji na globalno zagrevanje nego što se ranije smatralo.

Čak i ako se Zemlja privremeno zagreje za 2 stepena Celzijusa iznad preindustrijskih temperatura do 2100. godine, postoji šansa da se spreči “prevrtanje” ledenog pokrivača i dramatično podizanje nivoa mora.

Međunarodni tim istraživača, predvođen Nilsom Bochowom sa Arktičkog univerziteta Norveške, istraživao je kako bi ledeni pokrivač reagovao tokom vekova i milenijuma na brzo i drastično zagrevanje koje je karakteristično za naše vreme.

Korišćenjem računarskih modela, zaključili su da ledeni pokrivač reaguje sporo na ljudski izazvane promene klime, te da smanjenje emisija gasova staklenika u narednih nekoliko stotina godina može sprečiti nepovratno topljenje.

Trenutno se ledeni pokrivač već topi na temperaturi od 1,2°C iznad preindustrijskih nivoa, a ovogodišnji gubitak mase leda bio je 27. po redu.

Ovaj trend zabrinjavaće svetsku zajednicu, jer potpuno topljenje Grenlandske ledenice može dovesti do katastrofalnog globalnog podizanja nivoa mora za više od sedam metara.

Studija je potvrdila da bi se ovaj scenario dogodio tokom stotina, ili hiljada godina ako se Zemlja zagreva iznad dugoročne kritične granice između 1,7 i 2,3°C globalnog proseka temperature.

Međutim, dobra vest je da čak i ako bi se temperature privremeno popele na ekstremnih 6,5°C iznad preindustrijskih nivoa do 2100. godine, naknadno hlađenje ispod 1,5°C u teoriji može sprečiti ovu apokaliptičnu sliku.

Ovaj scenarij zavisi od brze i masovne eliminacije ugljenika, što uključuje mere poput široke reflorestacije ili tehnologija za zadržavanje i skladištenje ugljenika.

Održavanje globalnog zagrevanja ispod 1,7°C izgleda kao sigurna gornja granica za ledeni pokrivač, ali postoje ključni razlozi za ograničavanje na 1,5°C.

Naučnici upozoravaju da svi drugi delovi klimatskog sistema reaguju brže na globalno zagrevanje od ledenog pokrivača.

To uključuje tropske šume, obrasce vetra i padavina i sistem morskih struja, koji se brže prilagođavaju rastućim temperaturama i zahtevaju kraće vremenske prozore za izbegavanje nepovratnih promena.

S’ obzirom na trenutne trendove koji ukazuju na prekoračenje od 3°C zagrevanja, uprkos Pariskom sporazumu, postoji hitna potreba za smanjenjem emisija fosilnih goriva kako bi se sačuvala budućnost Grenlandske ledenice i globalnog nivoa mora.