Greenpeace upozorava: Transport vode nije dugoročno rešenje za sušu
Katalonija se suočava sa jednom od najgorih suša u živom sećanju, dok se rezervoari vode smanjuju na svega 16% kapaciteta.
Ozbiljnost situacije navela je vlasti da proglase vanredno stanje, namećući stroge restrikcije u upotrebi vode širom regiona, uključujući zabrane punjenja hotelskih bazena i ograničavanje navodnjavanja zelenih površina.
Da bi olakšala teške nestašice, španska vlada je predstavila plan da dopremi desalinisanu vodu do Katalonije iz luke Sagunto kod Valensije.
Ministar za ekološki prelaz Teresa Ribera to slavi kao najizvodljivije kratkoročno rešenje, iako priznaje njen izuzetan karakter.
Međutim, ekološke grupe poput Grinpisa ostaju skeptične. Julio Barea, šef sektora za vodu u Grinpisu Španija, smatra da su trenutna ograničenja nedovoljna, upozoravajući na moguće prekide vode u Barseloni – nadolazeću tragediju.
On kritikuje oslanjanje na dostavu vode kao neodrživo, navodeći neznatnost desalinisane vode u zadovoljenju dnevnih potreba za potrošnjom.
Grinpis tvrdi da je srž problema u poljoprivrednoj i stočarskoj praksi, poznatoj po velikoj potrošnji vode.
Iako domaće mere mogu pomoći u očuvanju vode, one su nedovoljne da se suoče sa sistemskim izazovima koje postavlja intenzivno navodnjavanje u poljoprivredi.
Osim toga, kritike se odnose i na upravljanje vodnim resursima od strane lokalnih saveta, pri čemu mnogi nemaju robustne planove za sušu uprkos zakonskim obavezama.
Privatizacija upravljanja vodom dodatno komplikuje situaciju, sa većinom populacije Katalonije koja se oslanja na privatne kompanije za snabdevanje vodom – faktor koji doprinosi složenosti krize.
Dok se Katalonija suočava sa neposrednošću svojih problema sa vodom, diskurs ističe potrebu za sveobuhvatnim, održivim strategijama kako bi se adresirale i kratkoročne neophodnosti i dugoročni izazovi upravljanja vodom.
U susret rastućim ekološkim zabrinutostima, zainteresovane strane moraju se suočiti sa realnostima suše sa otpornošću i vizijom.