Globalno zagrevanje napravilo haos u poljoprivredi: Možemo li uzgajati žitarice otporne na ekstremne vremenske uslove?

Proizvodnja ključnih useva poput žitarica može biti teško pogođena toplotnim talasima i sušama, a naučnici mogu otkriti tajne najotpornijih biljaka kako bi učinili hranu “otpornom na klimatsku krizu”.

– Zaista možemo mnogo naučiti iz prirode posmatrajući različite ekosisteme i videti kako biljke u svom prirodnom okruženju savladavaju stresove sa kojima se suočavaju – kaže Vilma van Ese stručnjak iz oblasti razvoja biljaka na Univerziteta u Vageningenu.

Jun 2022. godine je bio treći najtopliji mesec u istoriji

Najnoviji podaci pokazuju da smo globalno upravo doživeli treći najtopliji jun u istoriji, sa temperaturama koje su bile 0,3 stepena iznad proseka u odnosu na period od 1991. do 2020. godine.

U junu je došlo do neverovatne vrućine u Evropi, sa individualnim rekordnim temperaturama u mnogim delovima Evrope, uključujući 32,5 stepeni u Banaku na severu Norveške – skoro 20 stepeni iznad proseka za jun; 40,6 stepeni u Rošefortu na zapadu Francuske – ponovo skoro 20 stepeni iznad njihovog proseka za jun; i 40,4 stepeni u Kninu u Hrvatskoj, 12 stepeni iznad proseka za jun.

Prošlog meseca se suša u severnoj Italiji takođe pogoršala. Zemljište je suvlje od proseka širom Italije, i celim pojasom od Portugala preko cele Evrope do Kaspijskog mora.

Možemo li pronaći vrste žitarica koje mogu da odole efektima klimatskih promena?

S obzirom na brzinu zagrevanja naše planete, trebaće nam vrste pšenice i ječma koji su bolje sposobni da se nose sa toplotnim talasima i sušama. Ove žitarice su osnova našeg sistema ishrane, jer pružaju neophodne kalorije za ljude i životinje.

Kako se bretanske zajednice pripremaju za eroziju obale?

Problem je u tome što se već sada zbog efekta klimatskih promena smanjuju prinosi poljoprivrednih dobara.

– Izgubili smo prinose zbog, na primer, ekstremne vrućine u Indiji i suše u Evropi. A te događaje, prema onome što sada znamo o klimatskim promenama, će se u budućnosti dešavati sve češće – kaže biolog Vilma van Ese i dodaje:

– Nema vremena za gubljenje, jer proces identifikacije novih sorti useva sposobnih da daju prihvatljive prinose pod visokim nivoima stresa može trajati decenijama.

To uključuje izlaganje različitih varijanti ječma iz celog sveta različitim nivoima toplotnih talasa i suša u kontrolisanom okruženju.

Biljke reaguju na različite načine, zavisno od njihovog uzrasta.

– Dakle, ako se suša, na primer, dogodi rano u razvoju, biljka može razviti manje bočnih izdanaka. Ali ako se dogodi kasnije u razvoju – suša ili toplota – može se desiti da imamo manje semena na kraju – kaže van Ese.

Održavanje visokog prinosa takođe zahteva zdrav koren, a mnoge varijante ječma ne mogu dobro rasti i obezbediti visoku produktivnost ako rastu u suvom zemljištu.

Vilma van Ese ima za cilj da identifikuje genetske osobine najotpornijih sistema korena.

– Ove varijante su prikupljene širom sveta, na različitim nadmorskim visinama, različitim klimama i različitim temperaturama. I ono što radimo je da posmatramo ove sisteme korena u različitim uslovima – sa vodom i bez vode – i vidimo koji se ponaša najbolje.

Dakle, da li ćemo ikada pronaći žitarice koje su jednako produktivne kao one koje imamo sada, a istovremeno mogu da se nose sa klimatskim promenama?

– Žitarice otporne na klimatske promene – šta su one? To je dobro pitanje, jer nije često da su žitarice otporne na sušu, otporne na poplave ili otporne na toplotu. Dakle, pronaći sortu koja sve to može, je malo verovatno – kaže Vilma.