Globalna temperatura u 2024. godini premašila kritični prag

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) objavila je danas da je globalna temperatura u 2024, premašila kritični prag, jer otkako je počelo merenje temperature vazduha 1850. godine, prvi put premašena prosečna globalna vrednost od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski prosek.

Podaci Kopernikus službe za klimatske promene pokazuju da su temperaturni rekordi bili premašeni ne samo na godišnjem, već nekoliko puta i na mesečnom, čak i dnevnom nivou, navedeno je u saopštenju i isatknuto da uprkos naporima WWF-a, ali i drugih svetskih i lokalnih organizacija za zaštitu prirode, “čovečanstvo krupnim koracima gazi ka neistraženim scenarijima”.

Svaka od proteklih 10 godina bila je jedna od deset najtoplijih ikad zabeleženih godina, a 2024. je prva koja je probila granicu od 1,5 stepeni.

Jedanaest od ukupno dvanaest meseci u godini je premašilo takvu granicu, a godinu i po unazad, svi meseci, osim jula 2024. godine, bili su za više od 1,5 stepeni topliji od proseka, preciziro je WWF.

Naglašeno je da uzrok klimatskih promena u najvećoj meri leži u ljudskim aktivnostima.

Direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji Dunja Macoko Drvar kazala je da je, prema preliminarnim podacima, i u Beogradu temperatura u 2024. godina ponovo srušila sve rekorde.

“Odstupanjem od proseka srednje godišnje temperature za čak 2,8 stepeni Celzijusa, bila je za 1,1 stepen toplija od do sada najtoplijih 2023. i 2019. godine. Od maja 2023. godine do kraja 2024. imali smo samo jedan mesec hladniji od proseka, a prošlog februara smo imali rekordno odstupanje od proseka od čak 7,5 stepeni”, kazala je ona.

Stručne analize ekstremnih događaja iz 2024. na globalnom nivou pokazale su da je 15 od ukupno 16 analiziranih devastirajućih poplava, odnosno 94 odsto tih pojava, prouzrokovano ekstremnim padavinama koje su pojačane zbog klimatskih promena.

Ukazano je da ova godina izuzetno ekstremnih vremenskih prilika pokazuje koliko je život već postao opasan zbog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem i naglašava potrebu za što bržim odmicanjem od fosilnih goriva.

Iz WWF-a su upozorili da su klimatske promene jedna od glavnih pretnji životu na planetu.

Podseća se da je u Izveštaju o stanju planete iz oktobra 2024. godine, svetska organizacija za zaštitu prirode objavila podatak o katastrofalnom padu populacija divljih vrsta od 73 odsto u poslednjih pola veka.

Kao najveća pretnja populacijama smatra se gubitak i degradacija staništa, i to je pretnja za 85 odsto od ukupno 28.000 vrsta pred izumiranjem.

Zbog prekomernog iskorišćavanja resursa planeta je pod pretnjom da ostane bez jednog miliona životinjskih i biljnih vrsta.

Invazivne vrste, danas poznatih 37.000, su glavni razlog za 60 odsto izumiranja, a zagađenje mora i slatkih voda su pretnja su za 267 vrsta.

Klimatske promene, naročito posmatrane u kontekstu premašivanja granice od 1,5 stepeni zagrevanja, mogu da izazovu potpuni kolaps ekosistema.

“Pre nego što je objavljen WWF-ov Izveštaj o stanju planete, a u aktuelnom kontekstu Olimpijskih igara, podsetili smo na razorne klimatske rekorde i apelovali na akciju kojom ćemo sprečiti njihovo dalje obaranje. Sada i Kopernikus potvrđuje da smo opasno blizu tačkama preokreta na koje ukazujemo”, tvrdi Macoko Drvar.

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu mrežu u više od 100 zemalja.