Evropsko tržište baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS) prolazi kroz izrazito turbulentnu fazu, u kojoj se eksplozivan rast u pojedinim zemljama istovremeno sudara sa regulatornim, infrastrukturnim i tržišnim ograničenjima u drugim. Najnoviji izveštaj SolarPower Europe pokazuje da se Evropa nalazi na raskrsnici: skladištenje energije postaje ključna karika energetske tranzicije, ali tempo razvoja u velikoj meri zavisi od regulatorne stabilnosti i sigurnosti investicija, prenosi portal OIE Srbija.
Nemačka ostaje najveće evropsko tržište skladištenja energije, sa instalisanih 6,1 GWh kapaciteta u 2024. godini i projekcijom rasta na 6,6 GWh u 2025, što predstavlja povećanje od osam odsto. Glavni pokretači razvoja su snažna proizvodnja iz obnovljivih izvora energije, potreba za fleksibilnošću i balansiranjem mreže, kao i česte negativne cene električne energije koje baterije čine izuzetno profitabilnim za energetsku arbitražu i pomoćne usluge. Pozitivni regulatorni pomaci dodatno prepoznaju skladištenje energije kao ključnu energetsku infrastrukturu, ali istovremeno ogromni zaostaci u priključenju na mrežu, koji premašuju 700 GW, kao i fragmentisana pravila izdavanja dozvola, predstavljaju ozbiljnu pretnju daljem razvoju.
Za razliku od Nemačke, Italija beleži pad kapaciteta. Tokom 2024. godine imala je 6,0 GWh skladištenja energije, dok projekcije za 2025. pokazuju smanjenje na 4,9 GWh, odnosno pad od 18 odsto. Iako obnovljivi izvori nastavljaju da rastu, nestabilan regulatorni okvir, visoki troškovi finansiranja i ograničenja u mrežnoj infrastrukturi negativno utiču na tržište. Ipak, ambiciozan cilj od 50 GWh do 2030. godine, zajedno sa najavljenim poboljšanjima u izdavanju dozvola i mrežnim pravilima, mogao bi u narednim godinama da preokrene negativan trend. Investitori sve više favorizuju tržišne modele, poput godišnjih aukcija kapaciteta, jer omogućavaju predvidljiviji povraćaj ulaganja, dok domaćinstva i industrija prepoznaju koristi skladištenja u samopotrošnji i rasterećenju mreže.
Bugarska se, s druge strane, izdvaja kao jedno od najdinamičnijih tržišta u Evropi. Kapacitet skladištenja porastao je sa 0,2 GWh u 2024. na procenjenih 2,5 GWh u 2025. godini, što predstavlja rast od čak 1.152 odsto. Ovakav razvoj podstaknut je snažnom ekspanzijom solarnih elektrana i postepenim smanjenjem proizvodnje iz uglja, što je stvorilo potrebu za novim kapacitetima skladištenja. Projekti su finansirani sredstvima iz Fonda za oporavak i otpornost, dok je regulatorni okvir omogućio povoljne uslove za investitore, bez dvostrukog obračuna i prekomernih naknada, uz relativno brze procedure izdavanja dozvola. Ipak, izveštaj upozorava da nedostatak jasne sekundarne regulative i tržišnih pravila za kombinovanje prihoda može usporiti investicije, dok velika zavisnost od kratkoročnih evropskih fondova nosi dodatne rizike.
Holandija takođe beleži snažan rast, sa 0,7 GWh kapaciteta u 2024. godini i projekcijom rasta na 1,7 GWh u 2025, što predstavlja povećanje od 149 odsto. Razvoj je podstaknut ubrzanom izgradnjom obnovljivih izvora, koja zahteva kratkoročnu fleksibilnost sistema. Procene operatora prenosnog sistema ukazuju da će Holandiji biti potrebno najmanje 5 GW samostalnih baterija i dodatni 1 GW u kombinaciji sa drugim izvorima. Volatilnost cena električne energije otvara prostor za profitabilnu arbitražu, dok regulatorne promene, poput ukidanja neto merenja, uvođenja dinamičkih tarifa i oslobađanja od PDV-a, čine baterije privlačnijim i za nove i za postojeće solarne instalacije. Ipak, složena politička situacija, nepostojanje tržišta kapaciteta, visoke naknade, kao i dugotrajni i fragmentisani postupci izdavanja dozvola, narušavaju poverenje investitora i usporavaju realizaciju projekata.
U Španiji se kapacitet baterijskih sistema procenjuje na 0,3 GWh u 2024. godini, dok se u 2025. očekuje skok na 1,4 GWh, odnosno rast od 399 odsto. Ambiciozni nacionalni ciljevi, rast obnovljivih izvora i brojni programi finansijske podrške podstiču ulaganja, dok unapređenja u procedurama izdavanja dozvola i rasprave o uvođenju tržišta kapaciteta jačaju poverenje investitora. Ipak, sektor se suočava sa ozbiljnim izazovima: domaćinstva su suočena sa visokim troškovima i nedostatkom podrške, industrijski projekti napreduju sporije, a administrativni zastoji i lokalno protivljenje dodatno otežavaju realizaciju. Velika zavisnost od arbitraže i pomoćnih usluga komplikuje dugoročno planiranje.
Izveštaj SolarPower Europe zaključuje da evropsko tržište skladištenja energije pokazuje snažnu dinamiku, ali i izražene razlike među državama. Dok Bugarska i Španija beleže eksplozivan rast, Italija se suočava sa padom, a Nemačka i Holandija sa ozbiljnim infrastrukturnim i regulatornim ograničenjima. Budući razvoj zavisiće od sposobnosti evropskih zemalja da obezbede stabilne regulatorne okvire, dugoročne investicione mehanizme i efikasne mrežne kapacitete.
