Evropski stručnjaci preporučuju naplatu emisija gasova u poljoprivredi
Stručnjaci Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene ističu hitnost uvođenja sistema naplate emitovanja gasova sa efektom staklene bašte u sektoru poljoprivrede.
Prema njihovim preporukama, poljoprivrednicima bi trebalo naplaćivati emisiju štetnih gasova kako bi se podstakli da smanje svoj uticaj na klimatske promene.
Džet Bredal Jakobsen, potpredsednica ESABCC-a, naglasila je potrebu za jačim podsticajima koji bi motivisali poljoprivrednike da redukuju emisije.
Istaknuto je da trenutni sistem, posebno Zajednička poljoprivredna politika EU (CAP), ne pruža dovoljno finansijskih podsticaja za smanjenje emisija.
Prema izveštaju, većina štetnih emisija u poljoprivredi potiče iz proizvodnje stočne hrane, što zahteva hitnu akciju.
Stručnjaci preporučuju uvođenje sistema određivanja cena emitovanja gasova, sa ciljem da se postigne smanjenje emisija najkasnije do 2031. godine.
Ovi predlozi dolaze u kontekstu ambicioznih ciljeva EU da do 2030. godine smanji emisije gasova staklene bašte za 55 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. i da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine.
Analiza ESABCC-a otkriva nedostatke u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, koja se oslanja na dobrovoljne napore i pruža malo podsticaja za ambiciozne klimatske akcije.
Takođe, ističe se pristrasnost prema većim farmama kroz direktna plaćanja.
Uvođenje principa “zagađivač plaća” za poljoprivredne emisije zahteva ozbiljne promene u politici.
EU već razmatra mehanizme za nadoknadu farmerima koji smanjuju emisije, ali postavljanje cene na poljoprivredne emisije predstavlja izazov, posebno zbog heterogenosti emisija i rizika od “curenja gasova“.
Pitanje je kako uspostaviti sistem koji bi bio pravedan prema poljoprivrednicima, ali i efikasan u borbi protiv klimatskih promena.
Evropski lideri su suočeni sa kompleksnošću ovog problema, a rešenje će zahtevati temeljne promene u politici i pristupu poljoprivredi u kontekstu borbe protiv klimatskih promena.