Duž obala Sredozemnog mora, posebno u južnoj Evropi, ovog zimskog perioda suočavaju se sa istorijskom sušom, što je izazvalo široku zabrinutost.
Katalonija, Španija, digla je uzbunu proglašavajući vanredno stanje suše jer su nivoi rezervoara pali na svega 16% kapaciteta usled trogodišnjeg sušnog perioda.
Širom Evropske unije, oko 17% teritorije suočava se sa ozbiljnim uslovima suše, a preko 1% je na najvišem nivou upozorenja, što naglašava ozbiljnost situacije.
Sicilija, Italija, nedavno je proglasila “stanje prirodne katastrofe” zbog rekordno niskih padavina, pogoršavajući već osam meseci dugu sušu.
Sardinija takođe pati, sa nivoima rezervoara ispod 50% kapaciteta.
U međuvremenu, Maroko u Severnoj Africi bori se sa svojom šestom uzastopnom godinom nestašice vode, sa padavinama koje su 70% ispod proseka.
Prognoze ukazuju na toplilije temperature i nedovoljno otapanje snega, što dodatno pogoršava krizu.
Stručnjaci nedvosmisleno povezuju intenzifikaciju ovih suša sa klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem, što remeti obrasce padavina i preti da poremeti delikatnu ekološku ravnotežu.
Bez brze i odlučne globalne akcije, perspektiva da suše postanu nova norma do sredine veka lebdi nad nama, ističući hitnu potrebu za zajedničkim naporima kako bismo ublažili dalekosežne posledice po vodne resurse, poljoprivredu i proizvodnju energije širom Evrope i dalje.
