Evropska metropola prelazi isključivo na električni javni prevoz

Oslo će uskoro postati prva prestonica sa javnim prevozom koji ima potpuno nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Plan je da do kraja ove godine prevoz u glavnom gradu Norveške bude isključivo na električni pogon.

Grad će zamenjivati svoje dizel autobuse sa 450 električnih autobusa, koji su jeftiniji za rad i održavanje od dizel.

Električni autobusi ne samo da smanjuju emisije štetnih gasova već i ukupno zagađenje vazduha i buku, čime doprinose poboljšanju kvaliteta života u gradu.

Osim toga, Oslo već ima električne tramvaje i trajekte, a ovom inicijativom će se smanjiti oko tri odsto ukupnih emisija gasova u gradu.

Cilj Osla je da postane prvi grad na svetu bez emisija gasova do 2030. godine.

Pored Osla, i drugi gradovi širom sveta elektrifikuju svoj javni prevoz.

Evropska unija planira da jedna trećina autobusa u njenim gradovima bude električna do 2030. godine.

Sličan cilj ima i Los Anđeles, koji želi da postigne nultu emisiju u narednih sedam godina za svoj autobuski vozni park.

Zanimljivo je da grad Šenžen u Kini već sada ima najveću flotu e-autobusa na svetu sa više od 16.000 električnih vozila.

Oslo takođe ima još jedan ekološki podvig, jer je proglašen za grad sa najviše zelenih površina među deset glavnih gradova prema izveštaju Evropske agencije za zaštitu okoline.

Preko 77% površine Osla čine zelene površine, što dodatno doprinosi očuvanju prirodne sredine.

Zelena revolucija u transportu: Ključ za ostvarenje klimatskih ciljeva

Saobraćajni sektor je odgovoran za 20% globalnih emisija gasova staklene bašte, što je činjenica koja se često zanemaruje u borbi protiv klimatskih promena, prema informacijama sa sajta Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Takođe, primetno je da klimatski pametne opcije transporta uglavnom postoje u razvijenijim delovima sveta, dok zemlje sa niskim i srednjim prihodima beleže veći porast emisija CO2.

Međutim, WEF naglašava da postoje alati koji su već dostupni za smanjenje emisija iz transporta.

Mnoge zemlje već primenjuju poboljšane opcije javnog prevoza, podstiču aktivnu mobilnost, koriste vozila sa nultom emisijom i primenjuju zelena goriva.

Posebno je uočen značajan rast prodaje električnih automobila širom sveta.

Tokom 2020. i 2021. godine, globalna prodaja električnih automobila se udvostručila i dostigla 6,6 miliona vozila, čineći skoro devet odsto ukupnog tržišta automobila.

Međutim, istovremeno, emisije gasova staklene bašte iz transporta u zemljama sa niskim i srednjim prihodima su se više nego udvostručile od 2000. godine, što ukazuje na izazove u tim regionima usled povećane motorizacije.

WEF upozorava da, ukoliko se ne zaustavi ovaj trend i ne primene strategije dekarbonizacije transporta u zemljama u razvoju, može nastati “zeleni jaz” između zemalja sa visokim i niskim dohotkom.

To bi značilo da bogatije zemlje imaju koristi od tranzicije ka čistijim i zelenijim gorivima i opcijama transporta, dok bi zemlje sa niskim prihodima ostale zaostale u zagađujućem saobraćaju.

Da bi se ovo sprečilo, Svetska banka postala je ključni pružalac razvojnog finansiranja u transportnom sektoru na globalnom nivou.

U okviru transportnog portfelja Svetskog ekonomskog foruma, čak 75% projekata, od ukupnih 31 milijardu dolara, ima klimatske zajedničke koristi, što znači da doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanju otpornosti na klimatske promene.

Pet gradova u jugoistočnoj Evropi (Skoplje, Križevci, Maribor, Sarajevo i Niš) deo su projekta koji ima ambiciozan cilj – postizanje nulte neto emisije ugljen-dioksida (CO2) već do 2030. godine.

Model finansiranja za ovu transformaciju trebalo bi da bude osmišljen na način koji neće povećavati postojeći nivo zaduženja javnog i privatnog sektora.

Pored smanjenja emisija, ovi gradovi takođe imaju cilj da do 2025. godine postanu među najpoželjnijim mestima u Evropi za život, rad i posetu.

Takođe, nekoliko zemalja, uključujući Irsku, Holandiju, Švedsku, Sloveniju, Veliku Britaniju i Dansku, planiraju da u narednim godinama u potpunosti zabrane prodaju automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Neki planiraju ovu zabranu već do 2030. godine, dok će drugi uvesti zabranu do 2035. godine, ali će dozvoliti prodaju hibridnih automobila u prelaznoj fazi.

Španija i Francuska takođe najavljuju sličnu zabranu do 2040. godine.

Krajem prošle godine, Kancelarija Evropske unije u Bosni i Hercegovini i Kanton Sarajevo pokrenuli su “Koaliciju za nultu neto emisiju” u okviru Misije “100 gradova sa nultom neto emisijom”.

Ova inicijativa ima za cilj da ostvari fundamentalne promene u načinu korišćenja finansijskih sredstava, povezujući ih sa ciljevima čistije okoline, posebno u zagađenim urbanim područjima kao što je Sarajevo.

U septembru 2021. godine, Evropska komisija je pokrenula pet novih misija EU, među kojima je i “100 gradova sa nultom neto emisijom”.

Njen glavni cilj je postizanje 100 klimatski neutralnih i pametnih evropskih gradova u roku od jedne decenije.

Ovi gradovi će takođe delovati kao centri za eksperimentisanje i inovacije, pružajući podršku i inspiraciju svim ostalim evropskim gradovima da postignu isto do 2050. godine.

Ova inicijativa ima ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena i stvaranju održivije budućnosti za gradove širom Evrope.