Evropa u 2025. izgradila 19,1 GW novih vetroelektrana i investirala 45 milijardi evra u buduće projekte

Prema najnovijem godišnjem izveštaju Annual Statistics and Outlook evropske asocijacije za vetar WindEurope, koji daje detaljan pregled instaliranih kapaciteta u 2025. i projekcije razvoja tržišta do 2030, Evropa je prošle godine izgradila 19,1 GW novih vetroelektrana i investirala 45 milijardi evra u buduće projekte, prenosi sajt OIE Srbija.

Izveštaj obuhvata podatke o novim instalacijama po zemljama, trendovima, investicijama, aukcijama i cenama, kao i analizu ključnih prepreka i očekivanog razvoja sektora u narednih pet godina. Energija vetra time nastavlja da jača industrijsku konkurentnost i energetsku bezbednost Evrope, a ukupna instalirana snaga vetroelektrana sada iznosi 304 GW.

Izvršna direktorka WindEurope, Tinne van der Straeten, izjavila je da evropska industrija vetra ispunjava svoj zadatak i da je u 2025. investirala 45 milijardi evra kako bi Evropa bila konkurentnija i bezbednija, ali je upozorila da promene pravila tržišta i strukture ETS-a mogu direktno potkopati ove investicije, što bi značilo odricanje od konkurentnosti i energetske bezbednosti.

Najviše novih kapaciteta instalisano je u Nemačkoj (5,2 GW), zatim u Turskoj (2,1 GW), Švedskoj (1,8 GW) i Španiji (1,6 GW). Vetroelektrane na kopnu i dalje su nosilac rasta, jer je 90% svih novih instalacija realizovano na kopnu, a sa više od 17 GW novih kapaciteta prošla godina je bila rekordna. Dva gigavata zamenjeno je novim i efikasnijim turbinama, a devet evropskih zemalja instalisalo je više od 500 MW tokom 2025.

Posebno se izdvojila Litvanija sa 759 MW novih kapaciteta, čime je povećala ukupnu instaliranu snagu za više od 40%, a energija vetra pokrivala je 33% potrošnje električne energije u toj zemlji u 2025. Priključeno je 2 GW novih kapaciteta vetroelektrana na moru, najmanje od 2016. godine, delom zbog kašnjenja u realizaciji projekata. Novi kapaciteti na moru uključuju Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačku i Francusku.

Van EU, tokom 2025. instalisano je 4 GW novih kapaciteta vetroenergije, u poređenju sa 3,5 GW u 2024. Najveći obim ostvarila je Turska (2,1 GW), zatim Ujedinjeno Kraljevstvo (1,3 GW), Ukrajina (325 MW), Srbija (199 MW), Moldavija (71 MW), Severna Makedonija (30 MW) i Švajcarska (9 MW).

Tokom godine dodeljeni su dvosmerni ugovori za razliku (two-sided CfDs) za ukupno 5,3 GW, više nego u 2024. kada je dodeljeno 4,7 GW. Aukcije su održane u Francuskoj, Irskoj, Italiji, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji i Srbiji, a prosečna ostvarena cena iznosila je 78 EUR/MWh, u odnosu na 81,8 EUR/MWh godinu ranije, što ukazuje na stabilizaciju troškova i rast konkurentnosti vetroenergije.

Prema projekcijama iz izveštaja, Evropa bi u periodu 2026–2030 trebalo da izgradi 151 GW novih kapaciteta, od čega 112 GW unutar EU, pri čemu više od trećine rasta dolazi sa nemačkog tržišta vetroelektrana na kopnu. Ipak, razvoj sektora suočava se sa izazovima: nedovoljno razvijena elektroenergetska mreža, spora elektrifikacija potrošnje i kašnjenja u izdavanju dozvola mogu usporiti dalji rast. Stabilan regulatorni okvir ostaje ključan za očuvanje investicionog zamaha i nastavak razvoja vetroenergije u Evropi i regionu.