Evropa na prekretnici: Vetar i solarna energija premašili fosilna goriva u proizvodnji električne energije

Evropska unija beleži istorijski preokret u energetskom sektoru: po prvi put, u prvih šest meseci 2024. godine, vetar i solarna energija proizveli su više električne energije nego fosilna goriva.

Energija iz vetra i sunca dostigla je rekordnih 30 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU, nadmašivši udeo fosilnih goriva, koji iznosi 27 odsto. Preostalih 43 odsto dolazi iz hidroenergije, nuklearne energije i drugih izvora.

Pad fosilnih goriva i smanjenje emisija

Uprkos oporavku potražnje nakon krize sa cenama gasa, proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva opala je za 17 odsto tokom istog perioda. Ovaj pad je rezultat nastavka snažnog razvoja vetroelektrana i solarnih postrojenja širom EU, što je dovelo do smanjenja emisija iz energetskog sektora za 31 odsto u poređenju sa 2022. godinom.

Doktor Kris Roslov, analitičar iz Ember-a, ističe da ovaj trend signalizira brzo sužavanje uloge fosilnih goriva. „Svedoci smo istorijske promene u energetskom sektoru, i to se dešava ubrzano,” navodi Roslov.

Doprinos povoljnog vremena i politike

Pored rasta obnovljivih izvora, blage vremenske prilike i povoljni hidrološki uslovi takođe su doprineli smanjenju proizvodnje energije iz fosilnih goriva. Godina 2023. obeležena je rekordnim ulaganjima u kapacitete za vetar i solarnu energiju, što je rezultat politike brojnih članica EU usmerenih ka ubrzanju prelaska na obnovljive izvore i smanjenju zavisnosti od uvoznog prirodnog gasa.

Ember upozorava da će dalji napredak zahtevati posvećenu politiku usmerenu ka smanjenju prepreka za integraciju vetra i solarne energije, kao što su unapređenje elektroenergetske mreže i skraćenje vremena za priključenje novih projekata na mrežu.

Nastavak reformi kao ključ uspeha

Pored mrežnih poboljšanja, neophodno je unaprediti dostupnost sistema za skladištenje energije i fleksibilnost potražnje, što će omogućiti maksimalno iskorišćavanje energije vetra i sunca kada su u izobilju. Dalje pojednostavljenje dozvola za izgradnju novih postrojenja i modernizaciju starih vetroelektrana, kao i digitalizacija procedura, biće od presudnog značaja.

Dr Roslov takođe naglašava važnost aukcija kao ključnog mehanizma za podršku razvoju obnovljivih izvora, uz preporuku vladama da obezbede njihovo pravovremeno održavanje i pažljivo osmišljavanje.

Lideri među članicama EU

Od 27 članica EU, njih 13 sada proizvodi više električne energije iz vetra i sunca nego iz fosilnih goriva. Među njima su Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Litvanija, Luksemburg, Portugalija, Španija, Holandija i Švedska, koje zajedno čine 70 odsto ukupne potražnje za električnom energijom u EU.

U prvih šest meseci 2024. godine, Belgija, Nemačka, Mađarska i Holandija prvi put su dostigle ovaj značajan prag, dok su Belgija, Francuska, Nemačka, Italija i Španija bile odgovorne za tri četvrtine ukupnog pada proizvodnje fosilnih goriva u EU. Nemačka je zabeležila najveći pad, pre svega zbog smanjenja proizvodnje energije iz uglja za više od četvrtine.

Evropa kao primer energetske tranzicije

Dok neki članovi EU, poput Poljske i Grčke, još nisu dostigli ovaj prag, oni beleže impresivan rast u vetroelektranama i solarnoj energiji. Poljska je, na primer, u prvoj polovini 2024. godine zabeležila rast solarne energije od 37 odsto, što je četvrti najveći apsolutni rast među članicama EU.

Stručnjaci iz Ember-a poručuju da je ključ uspeha u prilagođavanju politika koje omogućavaju nastavak razvoja obnovljivih izvora, čime će domaćinstva i preduzeća imati pristup jeftinijoj i obilnijoj energiji iz vetra i sunca.

Izvor: Srbija Danas