Evropska unija je postigla značajan napredak u zaštiti životne sredine putem privremenog sporazuma o Zakonu o obnovi prirode.
Ovaj zakon, kad prođe sve faze, imaće ključnu ulogu u ostvarivanju cilja EU da postane klimatski neutralna do 2050. godine.
Prema ovom zakonu, planirano je postepeno podmlađivanje prirode širom kopnenih i morskih područja EU.
Do 2030. godine, ambicija je obnoviti najmanje 20% kopnenih i morskih prostora, s dugoročnim planom proširenja ovih mera na sve ekosisteme do 2050. godine.
Inicijativa odražava obećanje EU iz 2022. godine, kada su članice obećale formulisanje nacionalnih planova obnove prilagođenih lokalnim uslovima i sprovedbu u saradnji s lokalnim zajednicama.
Planovi takođe imaju za cilj unapređenje održivih poljoprivrednih i šumarskih praksi, sukladno saopštenju Evropske komisije.
Različiti ciljevi postavljeni su za različite ekosisteme, fokusirajući se na poboljšanje stanja ključnih kopnenih i morskih staništa, urbanih ekosistema, reka, poplavnih ravnica i raznolikosti oprašivača.
Osnovna premisa ovog zakona leži u visokom ekonomskom teretu ekološke degradacije.
Zdravi ekosistemi pružaju vitalne usluge, poput zaštite od katastrofa, suša i poplava, te dugoročne sigurnosti hrane.
Sa preko 80% evropskih staništa u lošem stanju, neophodno je hitno delovati kako bismo zaštitili našu prirodu od daljeg propadanja.
