EU razmatra popuštanje klimatskih ciljeva kako bi postigla novi sporazum

Predstavnici zemalja Evropske unije pregovaraće o predlogu sledeće nedelje, pre nego što njihovi ministri zaštite životne sredine pokušaju da ga odobre 4. novembra.

Zemlje članice EU pregovaraju o predlozima koji bi kompanijama omogućili veću fleksibilnost u ispunjavanju klimatskih ciljeva, pokazuje nacrt dokumenta Evropske unije, dok Unija pokušava da obezbedi podršku vlada za novi cilj smanjenja emisija do 2040. godine.

EU trenutno pregovara o pravno obavezujućem cilju smanjenja neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto do 2040. godine, s namerom da taj cilj bude usvojen pre nego što se svetski lideri okupe 6. novembra na Samitu UN-a o klimi (COP30).

Politički otpor i bojazan zbog troškova tranzicije

Međutim, meseci pregovora do sada nisu dali rezultat, jer su pojedine vlade odustale od pojedinih zelenih mera i izrazile zabrinutost u vezi sa finansiranjem tranzicije ka ekonomiji sa niskim emisijama ugljenika, naročito u svetlu rastućih troškova za odbranu i potrebe da se revitalizuje evropska industrija.

U nacrtu kompromisnog predloga, koji je imao uvid Rojters, navodi se da bi EU mogla revidirati cilj do 2040. godine svakih dve godine, što bi potencijalno omogućilo Briselu da u budućnosti olabavi obaveze ako se uslovi promene.

Fleksibilniji pristup i zaštita industrije

Nacrt predviđa i zakonsku obavezu da, ukoliko šume apsorbuju manje emisija CO₂ nego što je planirano ili se tehnologije za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere razvijaju sporije od očekivanog, druge industrije neće biti primorane da ubrzano smanjuju emisije kako bi EU ipak dostigla cilj za 2040. godinu.

Drugim rečima, eventualni nedostatak u jednom sektoru ne bi smeo da ide na štetu drugih, navodi se u nacrtu od 25. oktobra.

“Uslovi omogućavanja” i pitanje konkurentnosti

Novi kompromisni predlog odražava zahteve koje su lideri EU izneli na prošlonedeljnom samitu, gde su razgovarali o takozvanim „uslovima omogućavanja“ – načinu da se postignu zeleni ciljevi bez povećanja troškova energije za građane. Ti uslovi bi takođe trebalo da pomognu evropskim preduzećima da odole jeftinom kineskom uvozu i američkim trgovinskim merama.

Predstavnici zemalja EU-a sastaće se ponovo sledeće nedelje kako bi pokušali da usaglase zajednički stav, pre nego što ministri zaštite životne sredine glasaju o predlogu 4. novembra.

Ugljenični krediti i moguće popuštanje

Prema nacrtu, cilj smanjenja emisija od 90 odsto u odnosu na 1990. godinu ostaje nepromenjen, kao i mogućnost da se 3 odsto tog cilja postigne kupovinom tzv. stranih ugljeničnih kredita, umesto smanjenjem domaćih emisija. Međutim, o toj opciji se i dalje vodi rasprava među državama članicama.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je prošle nedelje da bi ugljenični krediti mogli pokrivati i do 5 odsto cilja, što bi značilo veći prostor za kompanije da kompenzuju emisije finansiranjem zelenih projekata u inostranstvu.

Ugljenični krediti podrazumevaju da kompanija ulaže u projekte koji smanjuju emisije CO₂ van EU, poput pošumljavanja u Brazilu ili uvođenja električnih autobusa u gradovima u razvoju, a taj doprinos se računa kao deo njenog klimatskog cilja.

Ublažavanje zelenih mera pod pritiskom velikih članica

Kako bi pridobila podršku država koje su skeptične prema predlogu, Evropska komisija je najavila mogućnost revidiranja pojedinih zelenih politika, uključujući i preispitivanje zabrane automobila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem iz 2035. godine – nakon pritiska Nemačke i Italije.

Predstavnici Danske, koja trenutno predsedava EU i sastavila je najnoviji kompromisni dokument, odbili su da komentarišu njegov sadržaj.

Evropska unija se nalazi u osetljivom trenutku svoje klimatske politike – između potrebe da ostane svetski lider u borbi protiv klimatskih promena i pritiska da zaštiti svoju industriju i građane od ekonomskih posledica tranzicije. Ishod pregovora narednih nedelja pokazaće da li će Evropa zadržati ambiciozan kurs ka „zelenom kontinentu“ ili će, pod pritiskom realnosti, pribeći ublaženim ciljevima.