EU “juri” ka zelenoj energiji: Može li da dostigne cilj do 2030. godine?

Evropski proizvođači žure da proizvedu dovoljno vetroelektrani u cilju postizanja ciljeva Evropske unije do 2030 godine, vezanih za obnovljivu energiju. Evropska komisija navodi da EU mora da poveća kapacitete i izgradi dodatne vetroelektrane koje bi proizvele 31 gigavat energije svake godine, ako misli da postigne cilj da do 2030. godine obnovljiva energija čini 42.5 odsto  energije koja se koristi, prenosi Evronjuz.

Da bi se dostigao ovaj ambiciozan cilj, potrebno je da se značajno poveća broj vetroelektrana. Tokom 2022. godine izgrađen je rokordan broj vetroelektrana na celom kontinentu, što je bilo je povećanje od 47 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Evropska unija upozorava da je Evropa i dalje ispod postavljenjih godišnjih ciljeva.

Vodeći svetski proizvođač delova za vetroelektrane, Belgijska kompanija ZF Vind Pauer (ZF Wind Power) navodi da neće biti moguće da se duplira proizvodnja potrebnih delova. Turbine su sve veće što čini delove i opremom većim. Operativni direktor kompanije, Feliks Hensler, navodi da iako trenutno nije moguće duplirati proizvodnju, postoje fabrike koje ne koriste svoje pune kapacitete, što bi moglo da omogući brži rast u budućnosti.

Brisel je prošle godine pokrenuo Paket energija vetra, a u decembru su ministri energetike 26 države članice obećali sprovođenje promena potrebnih u svojim zemljama kako bi se povećao broj vetroelektrana i ojačala konkurentnost evropskog lanca vrednosti vetra kroz povelju European Wind (Evropski vetar). Mađarska nije potpisala ovaj sporazum.

Paket energija vetra ima za cilj da ubrza izgradnje industrije vetra, pojednostavljenje pravila za izdavanje dozvola, poboljšanje dražbi indeksiranjem cena,
smanjenje problema uzrokovanih rastućom inflacijom, ulaganje u luke i mrežu.

Jedan gigavat energije jednak je 1000 megavati ili jednoj milijardi vata. Jedan gigavat energije dovoljan je za napajanje oko 750.000 domaćinstava ili grad srednje veličine.

Energija koja se proizvodi vetroelektranama trenutno čini 19 odsto evropske potrošnje električne energije. Prošle godine izgrađenih 17 GW dovoljno je da pokrije celokupnu potrošnju električne energije u Portugaliji, zajedno u domaćinstvima, komercijalnom i industrijskom potrošnjom.

Evropa želi da njen kapacitet vetroelektrana dostigne 451 GW do 2030., u odnosu na današnjih 180 GW, i stoga je povećanje proizvodnje ključno.

Prebacivanje fokusa na obnovljive izvore energije deo je globalnih nastojanja da se smanji zavisnost od fosilnih goriva i ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa. Od vetroelektrana koje se nalaze na otvorenom moru očekuje se značajan doprinos evropskim energetskim ciljevima.

– Bitno je da se pojednostave birokratski procesi u Evropi da bi Brisel mogao da dođe do cilja. Možda će trebati između sedam i deset godina dok evropski zakonodavci ne odluče da nastave sa projektom vetroelektrana. Tek tada će moći da se počne sa proizvodnjom električne energije u mreži – rekao je Morten Dirholm, podpredsednik Danske kompanije Vestas, svetskog lidera u proizvodnji turbina.