EPS povećava kapacitete koji koriste obnovljive energije

Energija iz hidrosektora je utkana u istoriju „Elektroprivrede Srbije“. Hidroelektrana „Pod gradom“ na Đetinji, u Užicu puštena je u rad 1900. godine i bila je prva elektrana u Srbiji koja je radila po Teslinim principima polifaznih struja. Prvi prenos električne energije u Srbiji urađen je od male hidroelektrane „Vučje“ do Leskovca, dalekovodom dužine 17 kilometara. Elektrana je počela da radi 1903. godine, za potrebe čuvenih tkačnica „srpskog Mančestera“ i osvetlјavanje Leskovca. Obe ove HE, stare više od veka, u funkciji su i danas.

Hidrosektor EPS-a je ponos srpske elektroenergetike i predano radimo na tome da unapredimo rad naših hidroelektrana, da im produžimo radni vek i povećamo efikasnost. Svaki megavat-sat proizvede niz vode je višestruko koristan – kaže u razgovoru za „Green news“ Dušan Živković, v. d. generalnog direktora Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“.

Hidroelektrane su veoma važan deo energetskog sistema Srbije. Kako biste opisali njihov značaj i doprinosu proizvodnji električne energije?

„Elektroprivreda Srbije“ u svojim elektranama snage od skoro 7.400MW proizvede oko 35 milijardi kWh električne energije godišnje i snabdeva oko 3,6 miliona kupaca. Hidroelektrane zauzimaju značajno mesto ne samo u portfoliju EPS-a, s obzirom da imaju oko 30 odsto udela u ukupnoj proizvodnji, već čine i najveći deo obnovlјivih kapaciteta Srbije. U svom sastavu EPS ima 16 hidroelektrana sa 51 hidroagregatom, jednu reverzibilnu hidroelektranu sa dva agregata, jedno pumpno postrojenje sa dve pumpe i 16 malih hidroelektrana. Ukupna instalirana snaga ovih kapaciteta koji koriste obnovlјive izvore energije je više od 3.000 MW.

Kako hidroelektrane pomažu u održavanju stabilnosti elektroenergetskog sistema i u pravilnom balansiranju ponude i potražnje električne energije?

Sa sve većim učešćem obnovlјivih izvora energije, sve češće se naglašava uloga baterija za skladištenje energije. Baterija ili „zlatna rezerva“  EPS-a već više od 40 godina je reverzibilna hidroelektrana „Bajina Bašta“. Ona omogućava balansiranje sistema u trenucima kada nedostaje električne energije. Reverzibilna HE „Bajina Bašta“ je izuzetno važna u sistemu „Elektroprivrede Srbije“ jer omogućava korišćenje energije onda kada je ona najpotrebnija – u intervalima sa pikovima potrošnje i kada je velika tražnja.

Koji su glavni izazovi i prepreke u proizvodnji električne energije iz hidroelektrana i kako se oni rešavaju?

Najveći izazov u proizvodnji hidroenergije je njen sezonski karakter i uslovlјenost prirodnim dotocima na rekama. Najjednostavniji primer je hidrološka situacija na Dunavu. Ova godina za hidrosektor je bila veoma povolјna, za razliku od prethodne dve sušne godine kada su dotoci bili na minimumu. Zahvalјujući spremnosti i dobroj hidrologiji, naše hidroelektrane proizvele su za devet meseci ove godine skoro 42 odsto više električne energije i to je maksimalna hidroproizvodnja u poslednje 23 godine. Dodatni izazov za našu EPS je revitalizacija hidroelektrana i cilј je da sve naše HE budu spremne da pouzdano rade i u narednim decenijama.

Kakvi su planovi Elektroprivrede Srbije za povećanje udela obnovlјivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije?

EPS stremi i zasniva svoje planove na povećanju kapaciteta koji koriste obnovlјive izvore. Među prioritetima su projekti izgradnje vetro i solarnih elektrana. Na tome već i radimo na našim projektima vetroelektrane „Kostolac“ i solarne elektrane „Petka“.

Vetropark „Kostolac“  je pilot projekat „Elektroprivrede Srbije“, snage 66 megavata i prostiraće se na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik, na mestu iscrplјenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrane i kopova „Kostolac“.  Projekat se sastoji od 20 vetroturbina, snage po 3,3 megavata. Planirana godišnja proizvodnja vetroparka „Kostolac“  je oko 184 miliona kWh.Projekat se finansira iz kredita KfW banke i realizuje u skladu sa strateškim cilјevima RepublikeSrbije u oblasti obnovlјivih izvora energije. EPS-u su odobrena i dodatna sredstva u iznosu od 30 miliona evra od WBIF.U toku je izrada projekata za izvođenje za temelјe i platforme, a završena je izgradnja četiri interne pristupne saobraćajnice.Očekuje se da će VE „Kostolac“ biti priklјučena na mrežu krajem 2024. godine.

Solarna elektrana „Petka“ prvo jefotonaponsko postrojenje u EPS-ovom ogranku „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, koje će se graditi na spolјašnjem odlagalištu Površinskog kopa „Petka“. Imaće instalisanu snagu od 9,75 MW i planiranu godišnju proizvodnju od 15,6 GWh. Solarni paneli prostiraće se napovršini od 11,6 hektara. Planirana vrednost investicije je 1,36 milijardi dinara i finansira se sredstvima EPS-a. Očekuje se da solarna elektrana bude na mreži krajem 2024. godine.

Revitalizacija HE „Đerdap 1“, naše najveće hidroelektrane, koja proizvodi 5,5 milijardi kWh godišnje, završena je i sada ima već u snagu i pouzdanost, ali i duži radni vek za narednih 30 do 40 godina

Da li planirate ulaganje u modernizaciju postojećih hidroelektrana kako biste povećali njihovu efikasnost?    

Revitalizacija HE „Đerdap 1“, naše najveće hidroelektrane, koja proizvodi 5,5 milijardi kWh godišnje, završena je i sada ima već u snagu i pouzdanost, ali i duži radni vek za narednih 30 do 40 godina. Nominalna aktivna snaga agregata posle revitalizacije je 190 MW, a preje bila 171 MW, što znači da se revitalizacijom elektrane dobila jedna nova elektrana, instalisane snage oko 100 MW. Sada HE „Đerdap 1“ ima ukupnu snagu 1.140 MW. Planirane su revitalizacije i modernizacije postojećih,ali i izgradnja novih hidroelektrana. U toku je nekoliko projekata koje EPS planira u svom zaokretu ka obnovlјivim izvorima. Najznačajniji projekti su modernizacija HE „Bistrica“, „Potpeć“, „Đerdap 2“ i „Vlasinskih hidroelektrana“. Značaj revitalizacije hidroelektrana prepoznala je i Evropska Unija, koja je putem svog pograma Western Balkan Investments Framework (WBIF) dodelila EPS bespovratna sredstva u iznosu od 49 miliona evra za finansiranje četiri projekta obnovlјivih izvora energije. Od toga, 16,1 milion evra namenjeno je za revitalizaciju „Vlasinskih hidroelektrana“.

Ireverzibilna hidroelektrana „Bajina Bašta“, snage 614 megavata, biće obnovlјena do kraja 2024. godine.Ugovor za rehabilitaciju mašinske i elektro opreme, vredan 26 miliona evra, potpisan je sa kompanijom „Tošiba“, a ugovor za revitalizaciju upravlјačke opreme, opreme generatorskog napona i sistema električne zaštite potpisan je sa „Institutom Mihajilo Pupin – Automatika. Planiramo i ulaganje u HE „Potpeć“, koja će dobiti dodatnih 12,7 MW kapaciteta. Procenjena vrednost projekta postavlјanja novog hidro agregata je 13,5 miliona evra,a očekuje se da će biti završen do 2026. godine. Nakon puštanja u rad, proizvodnja električne energije u Srbiji povećaće se za oko 15,2 GWh godišnje. Hidroenergetski razvoj na reci Lim predviđa dodavanje novog bloka HE „Potpeć“, pored postojeća tri, ukupne snage 54 MW. Ranije su revitalizovane HE na Drini. HE „Zvornik“ je potpuno revitalizovana u periodu 2016. do 2020. godine. Na taj način snaga elektrane povećana je za 30 MW, a radni vek produžen za dodatnih 40 godina, a modernizovanaje i HE „BajinaBašta“. U planu je i izgradnja novih kapaciteta, poput HE na gornjem toku Drine i reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“. Upravo je RHE „Bistrica“ klјučni projekat koji će omogućiti integraciju u mrežu planiranih varijabilnih obnovlјivih izvora energije. EPS učestvuje i u projektima u regionu kroz izgradnju hidroelektrana na Gornjoj Drini u Republici Srpskoj.

Koji su glavni izazovi u integraciji obnovlјivih izvora energije u elektroenergetski sistem Srbije?

Energetske prilike u Evropi i svetu, energetska tranzicija, koju već živimo i neminovna dekarbonizacija, dodatno su podrška razvoja reverzibilnih hidroelektrana. Jedan od najvećih izazova u integraciji obnovlјivih izvora energije jeste balansiranje varijabilnih obnovlјivih izvora. Zbog toga EPS radi na razvoju projekta RHE „Bistrica“, kapaciteta 656 megavata. To je jedan od strateških projekata države Srbije i EPS-a, a posebno je važna jer se očekuje dalјe povećanje učešća promenjivih obnovlјivih izvora energije od možda najznačajnijeg resursa koje planeta ima – sunca. Izvesno je da će biti potrebni novi kapaciteti koji će omogućiti balansiranje i stabilnost sistema, ne samo Srbije već i regiona.  Izgradnjom RHE „Bistrica“ Srbija bi dobila fleksibilan kapacitet u srcu elektroenergetskog sistema ne samo Srbije, već čitavog regiona. Reverzibilne HE su značajne za obezbeđivanje skladištenja, balansiranja i energetske sigurnosti u periodu ispred nas. ZaRHE „Bistrica“ potpisan je ugovor o studiji za procenu uticaja na životnu sredinu, koja se očekuje do kraja septembra 2024. godine, a izrada prostornog plana je u finalnoj fazi.

Na koji način „Elektroprivreda Srbije“ može da podrži decentralizovanu proizvodnju električne energije iz obnovlјivih izvora?

EPS je u prethodne dve godine predano radio na ubrzanju i pojednostavlјenju procedura za zaklјučivanje ugovora za sticanje statusa kupca-proizvođača, podržavajući na taj način proizvođače solarne energije u kategoriji domaćinstava i privrede. Interesovanje građana i privrede za sticanje statusa kupca-proizvođača raste iz meseca u mesec, o čemu svedoči i broj podnetih zahteva za zaklјučenje ugovora. O tome svedoči podatak da je na distributivnu mrežu od početka 2022. godine do početka oktobra priklјučen 1.581 kupac-proizvođač, ukupne snage 13 megavata, jedna stambena zajednica i 572 ostalih potrošača sa 14 megavata, sa kojima jeEPS sklopio ugovor.

Pored toga, s obzirom da raspolaže većinom balansnih kapaciteta u Srbiji, EPS nudi usluge balansiranja elektranama koje koriste OIE. Nakon nedavnih aukcija za dodelu premija za vetar i solar, EPS je izrazio spremnost da pobednicima aukcija ponudi ugovore o balansiranju.

S obzirom na globalni naglasak na smanjenje emisija štetnih gasova i prelazak na čistu energiju,  kako vidite budućnost proizvodnje električne energije u Srbiji?

Naš zajednički cilј jeste smanjenje emisije gasova staklene bašte i povećanja udela obnovlјivih izvora energije u energetskom miksu. Istina je da je naša bazna energija i dalјe energija iz termokapaciteta, ali postepeno i planski možemo ostvariti cilјeve koji će biti predviđeni strateškim državnim dokumentima čije se usvajanje očekuje – Strategijom energetike i Integrisanim nacionalnim i klimatskim planom. Energetska tranzicija je neminovnost. Cilј je obezbediti energetsku nezavisnost i pouzdano snabdevanje. To definitvno nameće obavezu da se poveća učešće zelene energije i diversifikuje proizvodnja.