Energija vetra pod pritiskom: Globalna kriza u industriji
Danska energetska kompanija Ørsted obustavila je razvoj dva priobalna vetroelektrana u Sjedinjenim Američkim Državama, pri čemu je navela da će troškovi projekata iznositi čak 5,58 milijardi dolara.
Projekti Ocean Wind 1 i 2, ukupnog kapaciteta 2.248 megavata, locirani su u saveznoj državi New Jersey.
Ova odluka rezultirala je strmim padom vrednosti deonica Ørsted-a za 22 posto, dostižući najnižu vrednost u poslednjih šest godina, od 37,71 dolara.
U obrazloženju ove odluke, Ørsted je istakao rast kamatnih stopa, visoku inflaciju i problem sa lancem snabdevanja kao glavne faktore.
CEO kompanije, Mads Nipper, nazvao je trenutnu situaciju “savšenom olujom” problema koja pogađa industriju priobalnih vetroelektrana širom sveta.
Upozorio je da je neophodno realno sagledati cene električne energije kako bi se sektor stabilizovao.
Otkazivanje ovih projekata će verovatno uticati na cilj predsednika Joea Bidena da do 2030. godine postigne kapacitet od 30 gigavata priobalnih vetroelektrana u SAD-u.
Ovo nije jedini slučaj u kojem velike energetske kompanije beleže gubitke na vetroelektranama.
BP je nedavno zabeležio trošak od 540 miliona dolara na svojim vetroelektranama, dok je partner kompanije BP, norveška kompanija Equinor, imala trošak od 300 miliona dolara na projektima priobalnih vetroelektrana u New Yorku.
Iako su se suočili sa ovim izazovima, Bela kuća je izjavila da ostaje posvećena razvoju priobalnih vetroelektrana u SAD-u i naglasila je podršku koju pruža putem Inflation Reduction Act.
Michael Kikukawa, portparol Bele kuće, istakao je da su makroekonomske poteškoće stvorile izazove za neke projekte, ali da se momentum razvoja priobalnih vetroelektrana i dalje oseća.
Nipper je priznao da su možda preterali sa investicijama u ranim fazama projekta Ocean Wind 1 i naglasio potrebu za “resetiranjem” cena priobalne energije.
Ova odluka Ørsted-a loša je vest za čistu energiju u saveznoj državi New Jersey, a prema rečima Jeffa Tittela, zaštitnika životne sredine, “nema Plan B” u ovom trenutku, što predstavlja političku katastrofu.