Energetski intezitet Srbije četiri puta veći od proseka Evropske unije

Evropska investiciona banka (EIB) uložila je od 2021. godine više od tri milijarde evra u nove projekte u regionu Zapadnog Balkana, a odlazeći šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan Alesandro Bragonci ističe da je energetski intenzitet Srbije četiri puta veći od proseka u EU, što zahteva i javna i privatna ulaganja u povećanje energetske bezbednosti i prelazak na čistije izvore energije.

Ocenjujući energetsku tranziciju Srbije, Bragonci ističe da su uz usvojenu regulativu za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, vidljivi mnogi pozitivni pomaci.

“Srbije je 2023. godine predstavila svoj nacrt Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji predviđa učešće obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji električne energije do 45 odsto do 2030. godine (sa 30 odsto iz 2021). Stoga je EPS pokrenuo plan dekarbonizacije, koji će povećati proizvodnju iz obnovljivih izvora“, rekao je Bragonci, navodi se u saopštenju OIE Srbije.

U rehabilitaciju železnice Beograd – Niš Evropska investiciona banka uložila je 250 miliona evra bespovratnih sredstava, u junu je odobrila 200 miliona evra za podršku ozelenjavanju proizvodnih kapaciteta Elektroprivrede Srbije, a u julu potpisala 80 miliona evra sa Elektrodistribucijom Srbije (EDS) za nabavku i ugradnju pametnih brojila.

“Naša posvećenost procesu pridruživanja EU i održivom razvoju Zapadnog Balkana ostala je nepokolebljiva. Cilj je bio da pomognemo lokalnim partnerima da iskoriste finansijske mogućnosti EU, predviđene u okviru inicijativa kao što su Ekonomski i investicioni plan i novi Plan rasta”, rekao je Bragonci.

Navodi da su, uprkos globalnom ekonomskom usporavanju zabeleženom u protekle četiri godine, privrede Zapadnog Balkana pokazale otpornost i uspele da stvore nova radna mesta.

“Stope zaposlenosti u regionu imaju najveći stepen konvergencije sa EU i iznose 80 odsto njenog proseka, ipak s visokim stopama nezaposlenosti mladih”, kazao je on.

Da bi region napredovao, kako kaže, bitne su fundamentalne reforme s fokusom na stabilnost, institucionalni kvalitet, privatni sektor i razvoj veština, kao i zelenu i digitalnu tranziciju.

“Pažnju treba usmeriti i na poboljšanje poslovnog okruženja kako bi se rešila administrativna i regulatorna opterećenja, visoka neformalnost i nestabilnost. Najnoviji plan rasta Evropske komisije može dodatno olakšati proces pristupanja EU kroz značajan paket finansijske podrške u kombinaciji sa kreiranjem zajedničkog regionalnog tržišta i postepenim otvaranjem određenih oblasti jedinstvenog tržišta EU za regionalne ekonomije. Kroz harmonizaciju sa standardima EU, to će dovesti do slobodnog kretanja roba, usluga, ljudi i kapitala”, naglasio je Bragonci.

Govoreći o projektima revitalizacije hidroenergetike u Srbiji, Bragonci navodi da će modernizacija srpskih hidroelektrana produžiti životni vek postrojenja.

“Povećaće i njihov proizvodni kapacitet, kako bi se značajno unapredila bezbednost i pouzdanost snabdevanja energijom. Obnovljene hidroelektrane će poboljšati povezivanje obnovljivih izvora energije na elektroenergetski sistem”, rekao je.

Dodaje da su glavne prepreke u primeni obnovljivih izvora energije duge administrativne procedure i njihova neujednačena primena.

“Takođe, i nedostatak tehničkih kapaciteta, potrebnih veština i ograničenja mreže, zbog čega je neiskorišćeni potencijal i dalje visok. Procene pokazuju da će za svaki evro uložen u nove obnovljive izvore energije morati da se uloži dodatni evro u električne mreže”, rekao je Bragonci, dodaje se u saopštenju.