Energetska promena: Ugalj dobija na važnosti – evo zašto

Završava se era rasta fosilnih goriva, ali to ne znači kraj njihovih investicija.

Međunarodna agencija za energiju ističe da se potražnja za naftom, ugljem i gasom neće znatno povećavati, a fosilna goriva će dostići svoj vrhunac do 2030. godine.

Međutim, trenutno svedočimo rastu potražnje za ugljem, što postavlja pitanje održivosti ovog trenda.

Kina, Indija i jugoistočna Azija čine 75% globalne potražnje za ugljem, pri čemu Kina ima impresivan udeo od 56%.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ukazuje na značajno povećanje industrijskih aktivnosti i stanovništva u ovim regijama kao razlog rasta potražnje za ugljem.

Iako se obnovljivi izvori energije šire, ugalj se još uvek koristi zbog nestabilnosti na energetskom tržištu i ograničenog pristupa prirodnom gasu.

Razvijene zemlje, poput Nemačke, odlažu gašenje elektrana na lignit zbog ovih izazova.

Stanić ističe da će ugalj ostati u upotrebi dok se obnovljivi izvori energije ne uspostave kao stabilan izvor energije.

Trenutno, ugalj je iznuđeno rešenje zbog krize na tržištu energenata i nestabilnosti uslovljene klimatskim faktorima i geopolitičkim događajima.

U zavisnosti od zime, termoelektrane u Srbiji će koristiti lignit kao pogonsko gorivo, jer su projektovane za njegovu specifičnost.

Cena uglja na međunarodnom tržištu ostaje slična nivou iz 2021. godine, iako se smanjuje njegova važnost u svetskom energetskom pejzažu.