Emanuel Žiofre, ambasador Evropske unije u Srbiji: EU pregovori će učiniti Srbiju zelenijom
Srbija se modernizuje u svim oblastima i to uključuje, naravno, i zaštitu
životne sredine i sve napore da se ublaže rezultati klimatskih promena kao i
same klimatske promene
Da bi pomogla Srbiji da postane zelenija, EU je do sada uložila 582 miliona
evra u zaštitu životne sredine, kaže ambasador Evropske unije u Srbiji,
gospodin Emanuel Žiofre u ekskluzivnom intervjuu za Green News magazin.
Kako ocenjujete važnost Evropskog zelenog dogovora u postizanju
održivosti i postizanju klimatske neutralnosti u Evropi do 2050. godine?
Ovo je izuzetno vazno, zapravo ne moze se dovolino naglasiti koliko je znacajna politika Zelenog sporazuma. Ovo je glavna politika EU koja obezbeđuje tri stvari. Prvo, cilj je da obezbedi nultu neto emisiju gasova staklene baste do 2050. godine, posebno kroz Zakon o klimi EU, usvojen u martu 2020. godine. Drugo, Zeleni dogovor ima za cilj da obezbedi ekonomski rast odvojen od upotrebe resursa, tako da na kraju, i to je treći lajtmotiv Zelenog dogovora, nijedna soba i nijedno mesto ne budu zapostavljeni. Evropska unija je odlučnija nego ikad da obezbedi prava na mir, pravdu, zastitu svojih građana, da obezbedi čist vazduh, čistu vodu ili bezbednu hranu.
Zbog toga je EU posvećena poštovanju Pariskog sporazuma o klimi i usvojila je prvi evropski zakon o klimi, sa ciljem da smanji emisije EU za makar 55% do 2030. Radi dostizanja ugljenične neutralnosti 2050. godine i borbe protiv razornih efekata globalnog zagrevanja i zagađenja izazvanog ljudskim faktorom, usvojena je i uspesno se sprovodi strategija Zelenog dogovora. Ukratko, nije preterivanje reći da je Evropski zeleni dogovor jedan od najvažnijih dokumenata našeg vremena.
Da li se može pretpostaviti uticaj Evropskog zelenog dogovora na promenu ekonomske prakse i efikasnosti u korišćenju resursa u Evropi?
Treba znati da će EU smanjiti svoje neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za makar 55% do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, kako je dogovoreno EU Zakonom o klimi. Evropski zeleni dogovor pruža mapu puta sa akcijama za podsticanje efikasnog korišćenja resursa prelaskom na čistu, kružnu ekonomiju i zaustavljanje ili barem smanjenje klimatskih promena, preokret gubitka biodiverziteta i smanjenje zagađenja. On opisuje potrebne investicije i dostupne alate za finansiranje i objašnjava kako da se osigura pravedna i inkluzivna tranzicija. Evropski zeleni dogovor pokriva sve sektore privrede, posebno transport, energetiku, poljoprivredu, građevinarstvo i industrije kao što su čelik, cement, informaciono-komunikaciona tehnologija, tekstil i hemikalije.
Podrazumeva se da će se kao posledica toga promeniti ekonomska praksa i efikasnost resursa. Važno je imati na umu da bi troškovi nedelovanja bili veći, jer klimatske promene i degradacija životne sredine predstavljaju egzistencijalnu pretnju Evropi i svetu. I tako će Evropski zeleni dogovor transformisati EU u modernu, resursno efikasnu i konkurentnu ekonomiju, osiguravajući da će jedna trećina investicija od 1,8 biliona evra iz Plana oporavka EU Sledeće generacije („Next Generation EU“) i sedmogodišnji budžet EU finansirati evropski Zeleni dogovor.
Da bi pokrenula Zeleni dogovor, EU je usvojila paket Spremni za 55 („Fit for 55“), niz predloga za reviziju i ažuriranje zakonodavstva EU. To zakonodavstvo će naravno imati uticaja i na zemlje koje žele da se pridruže EU poput Srbije, naravno, takođe će progresivno morati da se usklade sa takvim ključnim zakonodavstvom EU. Ali uz obaveze uvek idu i pogodnosti i bilo bi mi drago da ne sagledamo samo nedostatke, već i ono što zapravo dobijamo od Zelenog dogovora.
Evropski zeleni dogovor poboljšaće blagostanje i zdravlje građana i budućih generacija obezbeđivanjem svežeg vazduha, čiste vode, zdravog zemljišta i obnovljenog biodiverziteta, energetski efikasnih zgrada, zdrave i pristupačne hrane, više javnog prevoza, čistije energije i najsavremenije čiste tehnološke inovacije, dugotrajnijih proizvoda koji mogu da se poprave, recikliraju i ponovo koriste. Spisak pogodnosti je stoga prilično dugačak.
Šta tačno EU pruža Srbiji u ostvarenju njenih ciljeva u pogledu smanjenja emisije gasova staklene bašte u skladu sa Pariskim sporazumom?
EU je najveći donator u Srbiji. Podrška u oblasti ublažavanja klimatskih promena kreće se od političkog dijaloga o pregovorima o proširenju do investicija, npr. u obnovljive izvore energije, ali i regionalne saradnje u okviru Energetske zajednice kao i namenske Zelene agende za Zapadni Balkan. Proces EU integracije kao takav je proces kroz koji Srbija već postaje zelenija. Čineći sve najbolje da ispuni sve standarde EU, Srbija se modernizuje u svim oblastima i to uključuje, naravno, i zaštitu životne sredine i sve napore da se ublaže rezultati klimatskih promena kao i same klimatske promene.
Da bi pomogla Srbiji da postane zelenija, EU je do sada uložila 582 miliona evra u zaštitu životne sredine. Poslednjih godina EU je izgradila 10 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, 5 regionalnih centara za upravljanje otpadom, 28 operativnih stanica za kontrolu kvaliteta vazduha. Potrebno je zapaziti investicije EU u energetski sektor poput novog gasovoda koji podržava postepeno smanjenje zavisnosti zemlje od uglja. Biće manje emisija i manje zagađenog vazduha zahvaljujući našim projektima vezanim za gasovod.
I to nije sve: Evropska komisija je krajem juna pokrenula novi finansijski paket za podršku 14 vodećih investicija u oblasti transporta, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu, u ukupnoj vrednosti od 2,1 milijardi evra. Na primer, sanacija Hidro- elektrane Bistrica ili projekat energetske efikasnosti za kampus tehničkih fakulteta u Beogradu.
Potrebno je zapaziti investicije EU u energetski sektor poput novog gasovoda koji podržava postepeno smanjenje zavisnosti zemlje od uglja.
Na koji način Srbija, uzimajući u obzir njene specifične okolnosti i resurse, može doprineti ostvarenju globalnih i evropskih ciljeva postavljenih kroz Evropski zeleni dogovor?
Svaka zemlja je jedinstvena po specifičnim okolnostima i resursima. Srbija nije izuzetak koji je potrebno izdvojiti. U svakom slučaju, Zeleni dogovor se odnosi na celu Evropu a ne samo na EU. EU ne može samostalno ostvariti svoj cilj. Zagađenje i klimatske promene ne priznaju granice. Na primer, nekoliko najzagađujućih elektrana na ugalj u Evropi nalazi se na Zapadnom Balkanu, važno je napomenuti da je Srbija svojim Nacionalno utvrđenim doprinosima postavila svoje ciljeve za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte (smanjenje od 33,3% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine). Srbija se takođe obavezala da prati Zeleni dogovor kroz proces pristupanja EU i da se uključi u sveobuhvatne reforme u svim sektorima.
Koje su zemlje i regioni već postigli značajan napredak u postizanju ciljeva Evropskog zelenog dogovora i smanjenju emisija? Kako se njihova iskustva mogu primeniti u drugim delovima sveta?
U četvrtom kvartalu 2022. godine, emisije gasova sa efektom staklene bašte u ekonomiji EU iznosile su 938 miliona tona ekvivalenta CO 2 (CO 2 -eq), što je smanjenje od 4% u poređenju sa istim kvartalom 2021. godine (978 miliona tona CO 2 -eq). Ovo smanjenje prati određeni ekonomski oporavak, što pokazuje povećanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU od 1,5% u četvrtom kvartalu 2022. godine, u poređenju sa istim kvartalom 2021. godine.
Takođe je pozitivno da su se u poređenju sa četvrtim kvartalom pre pandemije 2019. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte u ekonomiji EU smanjile za 6% (sa 994 na 938 miliona tona CO 2 -eq). Emisije su u četvrtom kvartalu 2022. smanjene u skoro svim zemljama EU u poređenju sa istim kvartalom 2021. Među zemljama EU koje su smanjile emisiju gasova staklene bašte, najveći pad zabeležen je u Sloveniji (-15,9%), Holandiji (-9,9%) i Slovačkoj (-6,9%). Od 23 zemlje EU koje su zabeležile smanjenje emisija, samo 5 je zabeležilo smanjenje svog BDP-a (Estonija, Luksemburg, Litvanija, Finska i Švedska), što znači da je većina uspela da smanji emisije i poveća svoj BDP.
Koji su glavni ciljevi i prioriteti strategije zaštite životne sredine u Srbiji, usklađeni sa pristupom sličnim onome u EU? Koje su ključne oblasti ili izazovi posebno naglašeni u tim planovima?
Kao što je već pomenuto, Srbija pregovara o članstvu u EU i stoga treba da se uskladi sa EU u svim oblastima, a to uključuje, naravno, i sve propise predviđene u velikom pravilniku EU koji nazivamo pravnim tekovinama EU. Srbija se poboljšava pokušavajući da ispuni evropske standarde. Progresivno usklađivanje sa pregovaračkim poglavljem 27 — poglavljem o životnoj sredini — biće najbolji pokret Srbije u pravom smeru. Da bi se to dogodilo, moramo da vidimo punu političku posvećenost u pristupu „cele vlade“, a energetski sistem bi trebalo reformisati, omogućavajući veću konkurenciju i zelenija rešenja.
Koje konkretne mere i politike smatrate ključnim za suočavanje sa sve ozbiljnijim posledicama klimatskih promena u regionu?
Trebalo bi razmišljati u smislu „otvorenog ekosistema“, a ne vertikalnog mandata institucija, poboljšati saradnju i koordinaciju između svih aktera lokalne uprave koja bi trebalo da sarađuje i sa svim relevantnim akademskim institucijama i sektorom civilnog društva. To je institucionalna strana. Što se tiče konkretnih akcija, moramo videti akcije koje smanjuju emisije gasova staklene bašte, usvajanjem jasne strategije napuštanja uglja i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva planiranjem Ugljenične neutralnosti 2050. u skladu sa ciljevima EU. Znam da ovo zvuči najvažnije i da ovo može zvučati kao nešto što sam jedino izneo kao zahtev Zapadnom Balkanu. To naravno nije tačno. To moramo da uradimo svi mi širom sveta.
Evropska komisija je krajem juna pokrenula novi finansijski paket za podršku 14 vodećih investicija u oblasti transporta, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu, u ukupnoj vrednosti od 2,1 milijardi evra.
Kakav je vaš stav o balansiranju ekonomske eksploatacije prirodnih resursa sa zaštitom ekosistema?
To nije stav, to se nalazi u svakom delu zakonodavstva iz Zelenog dogovora gde se ovo razmatra. Moramo da balansiramo između zaštite ekosistema i eksploatacije prirodnih resursa koji su važni za našu ekonomiju i zelenu tranziciju. Na primer, privredne aktivnosti su dozvoljene na područjima Natura 2000, ali ako se poštuju određeni kriterijumi. Dakle, odgovor nije tako direktan.
Odluka o korišćenju prirodnih resursa ostaje izbor za svaku zemlju, ali mogu vam reći šta je EU pristup. Evropska komisija je podnela Zakon o kritičnim sirovinama koji je usvojen u martu i definiše sveobuhvatan skup akcija za bezbedno, raznoliko, pristupačno i održivo snabdevanje kritičnim sirovinama kako bi podržali naše klimatske ambicije. Ključni aspekti predloga su poštovanje najvišeg nivoa ekoloških standarda i poboljšanje kružnosti i održivosti kritičnih sirovina. Poboljšana sigurnost i pristupačnost zaliha kritičnih sirovina moraju ići ruku pod ruku sa povećanim naporima da se ublaže bilo kakvi štetni uticaji, kako unutar EU, tako i u trećim zemljama u pogledu radnih prava, ljudskih prava i zaštite životne sredine. Napori da se poboljša održivi razvoj kritičnih lanaca vrednosti sirovina takođe će pomoći u promociji ekonomskog razvoja i upravljanja održivošću u trećim zemljama.
Takođe želimo da dodatno razvijamo strateška partnerstva sa trećim zemljama kao opšti okvir za saradnju u oblasti kritičnih sirovina u skladu sa ambicijom EU za otpornijim i održivijim lancima snabdevanja ka zelenoj i digitalnoj tranziciji. Uzajamno je korisno integrisati Zapadni Balkan u takve lance snabdevanja i modernizovati i učiniti lokalnu ekstraktivnu industriju održivijom, ali i razviti kompletni lanac vrednosti koji može doneti velike koristi ekonomiji. Potpisivanje pisma o namerama za strateško partnerstvi između EU i Srbije o kritičnim sirovinama i baterijama predstavlja važan korak ka stvaranju održivog i konkurentnog ekosistema e-mobilnosti u Srbiji. Ova decenija je značajna. Tekuće zelene i digitalne tranzicije će odrediti sudbinu Evropske unije, Srbije kao i svih ekonomija širom sveta do kraja veka. Zadovoljstvo nam je što je Srbija posvećena ideji da iskoristi svoj ogromni potencijal u transformaciji svetske ekonomije. Povezane investicije u sirovine, baterije i e-mobilnost će podstaći ekonomski razvoj i pomoći Srbiji da ostvari svoju socijalnu agendu stvaranjem rasta i čistih, dobro plaćenih radnih mesta. Ovo partnerstvo će takođe pomoći u jačanju već bliskih političkih i ekonomskih veza između EU i Srbije.
Koje mere podrške EU može ponuditi za smanjenje zagađenja vazduha i poboljšanje kvaliteta vazduha u urbanim sredinama?
Zelena agenda je ovde ključna i sve je ovde već sadržano, a Srbija se na neki način tome već obavezala kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan. EU pruža političke savete i tehničku pomoć Srbiji radi postizanja ovih ciljeva. Već sam spomenuo niz projekata i sredstava usmerenih u tom pogledu.
Koje inicijative planirate da podržite za poboljšanje infrastrukture za reciklažu i odlaganje otpada?
Kada je u pitanju odlaganje otpada, odvajanje otpada i reciklaža, vodimo projekat pod nazivom Inicijativa Odvajamo. Ovaj projekat realizujemo zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine kao i uz podršku naše države članice Švedske u 17 opština Srbije. U junu, na primer, u projektnim opštinama, ukupno je preko 760 tona otpada preusmereno sa deponija! Dakle, ovo ide prilično dobro i ponosno sarađujemo sa Ministarstvom u pogledu promocije reciklaže i odgovornog upravljanja otpadom. Odvajanje otpada počinje u domaćinstvima i na poslu, isto kao i na ulicama gde su velike kante za smeće označene bojama. Mi radimo promotivne kampanje u tom pogledu.
A kada je u pitanju infrastruktura za odlaganje otpada mogu spomenuti predstojeći projekat u Novom Sadu i širem okruženju.
EU će uložiti 37,5 miliona evra sredstava za sufinansiranje izgradnje integrisanog regionalnog sistema upravljanja otpadom u Novom Sadu i sedam opština Vojvodine, odnosno Bačkoj Palanci, Bačkom Petrovcu, Beočinu, Žablju, Srbobranu, Temerinu i Vrbasu. Investicija će omogućiti prikupljanje, odvajanje izvora, reciklažu, transport, tretman i odlaganje otpada na sanitarnu deponiju, u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine EU. Očekujemo da će Srbija započeti ovaj projekat 2024. godine.
Kako planirate da pomognete podizanju svesti građana o važnosti zaštite životne sredinei aktivnom učešću u zelenim inicijativama?
Ozelenjavanje ekonomije takođe znači ozelenjavanje mentaliteta, pa pozivam sve čitaoce da prate diskusije o životnoj sredini, energiji, klimi, oko Zelenog dogovora koji će pružiti odličnu osnovu za bolje razumevanje i bolje delovanje jer svetu je potreban aktivni angažman svih nas.. Želimo da vidimo u narednoj godini kako možemo da se obavežemo u našim komunikacionim naporima kako bismo se najbolje pozabavili pitanjem povećanja energetske efikasnosti u domaćinstvima. Podrška organizacijama civilnog sektora i nezavisnim medijima takođe podržava zaštitu životne sredine jer su ovi akteri veoma posvećeni ovim temama.