Razlike između električnih i hibridnih automobila: Koja opcija je ekološki prihvatljivija?

Elektromobilnost se smatra tehnologijom budućnosti, takođe zbog svojih ekoloških prednosti.

Proizvođači i distributeri obično ih nazivaju automobile sa nultom emisijom štetnih gasova.

S’ druge strane, mnogi smatraju da električni automobili nisu ekološki prihvatljivi, što, između ostalog, ukazuje na emisije gasova staklene bašte u fazi proizvodnje.

Dakle, šta je istina, a ko je u pravu?

U ovom članku pokušaćemo da odgovorimo na sva najvažnija pitanja o električnim automobilima, njihovom uticaju na životnu sredinu i emisiji štetnih gasova upoređujući ih sa vrednostima konvencionalnih vozila.

Da li želite tačan odgovor na pitanje da li su električni automobili ekološki prihvatljivi? Naći ćete ga ovde!

Transport i emisije CO2 i gasova staklene bašte

Iako sukcesivno stroži standardi emisija za automobile i kamione teraju automobilsku industriju da koristi najnovije tehnologije za smanjenje emisija, brojke otkrivaju brutalnu istinu.

U 2016. godini objavljeno je da se skoro 30% ukupnih emisija ugljen-dioksida u EU generiše transportom, od čega na drumski transport otpada preko 70%.

Poređenja radi, civilno vazduhoplovstvo emituje isto toliko ugljen-dioksida kao i vodeni transport – nešto više od 13%.

U kombinaciji sa činjenicom da se broj proizvedenih automobila u svetu povećava iz godine u godinu, možemo videti da smanjenje emisije izduvnih gasova iz transporta sada postaje jedan od najvažnijih izazova savremene civilizacije.

Čini se da su ekološki prihvatljivi zeleni automobili rešenje koje bi, ako se usvoji na globalnom nivou, moglo da omogući merljivo smanjenje zagađenja izazvanog drumskim transportom.

Ekologija električnih automobila – otkrijte glavne prednosti

Osim što automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i dalje čine većinu vozila na putevima u Evropi, porast popularnosti električne energije je primetan i svake godine sve veći.

Činjenica da su električni automobili, koji se često opisuju kao najzeleniji automobili, sve češći na našim ulicama, zaslužuju mnoge prednosti, kao što su:

nema emisija – električni motor praktično ne proizvodi zagađenje, a za punjenje baterije možete koristiti obnovljive izvore energije, kao što je sopstveni solarni sistem.

bolje performanse – električne jedinice u mnogim slučajevima nadmašuju motore sa unutrašnjim sagorevanjem u pogledu efikasnosti.

jednostavan dizajn i duži životni vek – električni automobili ne samo da se smatraju ekološki prihvatljivim, već je i manja verovatnoća da će se pokvariti od svojih kolega motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Pored toga, mnogo je brže servisirati takvo vozilo, uglađen, tih rad, bez obzira na rastuće cene goriva i ograničenja u snabdevanju.

sigurnost – prema mnogim stručnjacima, dizajn električnih automobila, uključujući i odsustvo rezervoara za gorivo, značajno povećava sigurnost korišćenja ove vrste vozila.

Naravno, ovo nisu svi razlozi zbog kojih bi trebalo da zamenite svoj stari automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem električnim automobilom.

Ostale prednosti su mogućnost ulaska u zone niske emisije (gde, na primer, dizel automobili sve češće nisu dozvoljeni), šansa za dobijanje subvencija za kupovinu ekološki prihvatljivog električnog automobila, ili mogućnost korišćenja besplatnog parkinga.

Uticaj električnog automobila na životnu sredinu? Do 3 puta manje CO2!

Istraživanja tokom godina potvrdila su pozitivan uticaj električnih automobila na životnu sredinu.

Prema dostupnim analizama, upravo tokom životnog ciklusa vozila faza eksploatacije je povezana sa najvećim zagađenjem životne sredine.

U tom pogledu, električni automobili nadmašuju druge modele automobila, između ostalog, generišući znatno manji ugljenični otisak.

Vredi napomenuti da je ekološka efikasnost e-automobila direktno proporcionalna specifičnom energetskom miksu zemlje.

Ipak, čak i u zemljama u kojima je energetska mešavina zasnovana na fosilnim gorivima, uticaj električnih automobila na životnu sredinu je i dalje znatno manji nego kod automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem.

U najrazvijenijim zemljama EU, gde je udeo proizvodnje obnovljive energije najveći, električni automobil generiše do 50% manje CO2 tokom svog životnog veka u odnosu na dizel automobil.

Poređenja radi, u Poljskoj električni automobili emituju u proseku 25% manje ugljen-dioksida od dizel vozila.

Izveštaj Evropske klimatske fondacije i Fondacije pour la Nature et pour l’Homme iz 2016, u saradnji sa partnerima uključujući VVF, Renault i proizvođače baterija, jasno pokazuje da najmanji električni automobili mogu da emituju do 63% manje gasova staklene bašte u urbanim uslovima , tri puta manje od dizel motora.

Automobili i ekologija – izazov reciklaže baterija

Na pitanje da li su električni automobili zeleni, mnogi ljudi izražavaju svoje sumnje, ne na osnovu toga kako električni automobili funkcionišu sami po sebi, već na osnovu tehnologije koja se koristi za njihovu proizvodnju.

Pre svega, pažnja je posvećena procesu izrade akumulatora koji napajaju ove vrste vozila.

Obično su opremljeni litijum-nikl-kobalt-mangan baterijama, čija proizvodnja uključuje velike količine emisije ugljen-dioksida.

Istraživanja pokazuju da 1 kVh kapaciteta baterije može da “košta” okolinu do 200 kg oslobođenog CO 2.

Proizvođači stalno traže rešenja kako bi proizvodnja baterija za električne automobile bila ekološki prihvatljivija.

Podjednaka pažnja se sada poklanja i reciklaži ovih vrsta baterija, kao načinu da se izbalansira zagađenje koje nastaje tokom proizvodnje.

Prema izveštaju Grinpisa, skoro 13 miliona tona nikl-jonskih baterija iz električnih automobila biće ispražnjeno širom sveta do 2030. godine.

Na sreću, recikliranje istrošenih baterija je moguće.

Većina njihovih komponenti se može ponovo koristiti.

Primer daje Tesla, koja izjavljuje da nijedna oštećena, ili istekla baterija koja se koristi u njenim vozilima ne završava na deponiji, a da efikasna reciklaža znači da se do 92 odsto komponenti može reciklirati.

Ugljenični otisak: električni u odnosu na automobile sa unutrašnjim sagorevanjem

Otisak ugljenika, koji predstavlja ukupnu količinu gasova staklene bašte koje proizvodi proizvod tokom svog životnog ciklusa, takođe nam govori da li su električni automobili zeleni.

Prema izveštaju koji je pripremio ICCT (International Council of Clean Transport), ugljenični otisak električnih automobila koji se pokreću na obnovljivu energiju je do 81% manji od njihovih kolega na pogon sagorevanja.

Što više kilometara pređe električni automobil, brže će se smanjivati “ugljenični dug” nastao u fazi proizvodnje baterija.

Hibridi – ipak nisu tako „čisti“?

U poređenju sa čistim električnim automobilima, hibridni automobili su takođe znatno manje ekološki prihvatljivi.

Razumljivo je – uostalom, pored elektromotora, imaju i motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Ovo ih stavlja na nivo iznad automobila koji rade isključivo na benzin, ili dizel, ali i dalje nisu tako “čisti” kao potpuno električni automobili.

Zeleni električni automobili – mit, ili činjenica?

Gore citirani rezultati istraživanja i analize jasno pokazuju da, iako je elektromobilnost industrija u nastajanju širom sveta, uticaj električnih automobila na životnu sredinu je već znatno manji nego kod automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

U narednim godinama, razvojem novih tehnologija, možemo očekivati još bolje rezultate u smanjenju emisije gasova staklene bašte.

Izazov za automobilske kompanije je nesumnjivo da povećaju naglasak na reciklaži istrošenih baterija.

Ovo će pomoći da se smanji količina otpada i ograniči korišćenje prirodnih resursa, ali imajući u vidu mnoge izveštaje citirane u ovom članku o emisiji električne energije i ugljeničnom otisku, između ostalog, trebalo bi da bude jasno da su ekološki prihvatljivi zeleni automobili trenutno daleko najčistiji oblik drumskog transporta koji možemo da priuštimo.

Sačuvaj za kasnije