Ekstremno vreme tokom leta 2025. koštalo Evropu 43 milijarde evra!

Toplotni talasi, suše i poplave koje su obeležile leto 2025. godine prouzrokovale su gubitke od 43 milijarde evra za evropsku ekonomiju, prema danas objavljenoj studiji ekonomista koja naglašava da su ovi neposredni troškovi samo početak.

Studija, koju je vodila Sehriš Usman sa nemačkog Univerziteta u Manhajmu sa dva koautora iz Evropske centralne banke, oslanja se i na meteorološke podatke i ekonomske modele kako bi procenila štetu koju su izazvali ekstremni vremenski događaji, koje klimatske promene čine češćim i intenzivnijim.

Studija je uzela u obzir direktne posledice kao što su uništavanje puteva, zgrada ili useva tokom poplava, kao i indirektne kao što su gubici u proizvodnji uzrokovani vremenom potrebnim za obnovu fabrike, gubitak života i troškovi adaptacije.

Istraživanje je uključilo i dugoročne uticaje jer “se pravi troškovi ekstremnih događaja protežu daleko izvan njihovih neposrednih efekata”, rekla je Sehriš Usman.

Ona je kao primer navela nestašicu ili uništenje određenih proizvoda koji su povezani sa sušom i mogu dovesti do inflacije na manje-više dugi rok.

Uzimajući u obzir sve ove elemente, studija procenjuje da bi do 2029. godine makroekonomski troškovi nastali katastrofama leta 2025. mogli dostići 126 milijardi evra.

Španija, Francuska i Italija ističu se kao najpogođenije zemlje, a svaka se suočava sa gubicima koji prelaze 10 milijardi evra ove godine.

Ovi gubici bi mogli premašiti 30 milijardi evra na srednji rok, jer je ovo leto bilo dokaz povećanja toplotnih talasa i suša.

Zemlje centralne i severne Evrope trpe manju značajnu štetu, ali poplave su poslednjih godina imale tendenciju povećanja, što bi trebalo da poveća troškove vremenskih poremećaja, napominje studija.