Ekstremni vremenski uslovi uzrokuju probleme u snabdevanju hranom u Ujedinjenom Kraljevstvu
Ekstremno vreme i rastuće cene energije potpomogli su povećanje britanskih kućnih računa za hranu za prosečno 605 funti (697 evra) od 2021. godine, prema istraživanju Udruženja za energetiku i klimatsku inteligenciju (ECIU).
Suše, poplave i neuspesi useva činili su 60% ovog skoka, dodajući 351 funtu (404 evra) po domaćinstvu.
U kombinaciji sa visokim cenama nafte, gasa i đubriva od ruske invazije na Ukrajinu, ukupni račun za hranu povećan je za čak 17 milijardi funti (19.6 milijardi evra) od kraja 2021. godine – što je ekvivalentno deset nedeljnih kupovina po domaćinstvu.
Izveštaj stiže nakon upozorenja Bank of England o uticaju klimatskih promena na inflaciju hrane.
Guverner Andrew Bailey je rekao – Iako očekujemo pad inflacije hrane, postoje rizici kad gledamo unapred. Klimatske promene utiču na vreme, povećavajući rizik od loših žetvi –
U 2022. su se klimatske promene i troškovi energije spojili, podižući cene hrane.
Iako su se troškovi energije smanjili ove godine, ekstremno vreme je ostalo globalni problem.
To je rezultiralo rekordnim temperaturama, održavajući visoke cene hrane u 2023. godini.
Analiza pokazuje da je klimatska kriza dodala 169 funti (195 evra) na račune 2022. i 192 funte (221 evro) u 2023.
Inflacija hrane dostigla je 19.2% u martu, najvišu stopu u poslednjih 45 godina, da bi se zatim usporila na 7.9% u oktobru.
Međutim, cene su ostale oko 30% više nego 2021, prema kancelariji za nacionalnu statistiku Velike Britanije.
Skoro polovina ispitanika ONS-a je rekla da kupuje manje hrane zbog skakanja cena, a jedna od dvadeset odraslih osoba je priznala da je ostala bez hrane.
Dok se približavamo 2024, El Ninjo preti da poveća temperature u prvoj polovini godine, mogući uzrok povećane kiše i jačih oluja.
FAO upozorava da je poljoprivreda posebno ranjiva.
Prelazak na održive metode mogao bi poboljšati sigurnost hrane.
Ove godine je UK uvela Incentiv za održivo poljoprivredništvo, nagrađujući poljoprivrednike za unapređenje zemljišta.
EU takođe planira slične korake.
Smanjenje upotrebe pesticida i đubriva do 2030. u EU doprinosi ciljevima održivosti i štiti potrošače od nestabilnosti cena.
Mere su ključne kako bismo izgradili održivu i otpornu budućnost.