Duboko morsko rudarenje: Ekonomska šansa, ili ekološka katastrofa?

Duboko morsko rudarenje sve više deluje neizbežno, prema rečima šefa Međunarodne agencije za podvodno rudarstvo (ISA), tela UN koje reguliše duboko morsko rudarstvo.

Majkl Lodž je otkrio da je globalni interes za ovu kontroverznu praksu porastao, podstaknut njenom potencijalnom ulogom u energetskoj tranziciji.

S’ obzirom na to da ISA namerava da nastavi razgovore o dubokom morskom rudarstvu, regulativni okvir bi uskoro mogao otvoriti put komercijalnim operacijama.

Sporna metoda podrazumeva ekstrakciju vrednih metala sa okeanskog dna, uključujući kobalt, nikl, bakar i mangan, koji su vitalni za tehnologije obnovljive energije.

Međutim, zabrinutost zbog njenog ekološkog uticaja i dalje postoji, s obzirom na to da su naučnici upozorili na nepredvidive posledice, a ekološke grupe je osuđuju kao neodrživu.

Nedavno odobrenje norveškog parlamenta za početak dubokog morskog rudarstva u njegovim vodama naglašava rastući zamah iza industrije.

Ipak, tačna putanja ostaje neizvesna, dok zemlje razmatraju uslove i odredbe.

I pored protivljenja nekih zemalja i velikih korporacija, pritisak za dubokim morskim rudarstvom se pojačava dok raste potražnja za mineralima energetske tranzicije.

Upozorenje Međunarodne agencije za energetiku o nedovoljnom snabdevanju dodaje hitnost situaciji.

Lodž ističe izazove u ispunjavanju tih zahteva putem konvencionalnih kopnenih rezervi, naglašavajući produžene procese izdavanja dozvola u Severnoj Americi.

Dok svet pokušava da se izbori sa imperativom održive ekstrakcije resursa, debata o dubokom morskom rudarstvu naglašava napetost između zadovoljenja rastuće potražnje za energijom i očuvanja krhkih morskih ekosistema.

Dok razgovori traju, zainteresovane strane moraju da navigiraju kroz kompleksno polje zaštite životne sredine, tehnološkog napretka i sigurnosti resursa.