Drevna stabla Havaja donose nadu nakon razornih požara

Zelene grane koje su nikle na izgorelom banian drvetu od 150 godina u srcu razrušene Lahaine na Havajima postale su simbol nade nakon smrtonosnih požara na Mauima ovog leta.

Timovi su brzo reagovali, nadajući se da će spasiti drvo koje je pružalo hlad i bilo omiljeno za venčanja i turiste.

No, isti požar gotovo je uništio drugu grupu drveća s bogatom istorijom u Lahaini i velikim značajem u havajskoj kulturi.

Grupa arborista, poljoprivrednika i pejzažista sada se bori da spasi ovo istorijsko bilje koje je deo identiteta zajednice.

Drveće hljeba, poznato i kao ulu, na Havajima su uveli Polinežanski moreplovci pre otprilike 1.000 godina.

Ova drveća mogu narasti do 18 metara visine, sa krupnim tamnozelenim lišćem, svako može doneti stotine kilograma “hljeba”.

Pre kolonizacije, komercijalne poljoprivrede i turizma, hiljade stabala hljeba rasprostranjivalo se po Lahaini.

Nažalost, požar je spalio sve osim dva od desetak preostalih stabala.

Sada, dok se Maui oporavlja od najsmrtonosnijeg požara u SAD u više od jednog veka, zajednica se trudi da spasi drveće hljeba i druge kulturno važne biljke Lahaine.

Vidi to kao priliku da obnove drveće u Lahaini, da nauče kako da se brinu o njima i da povrate deo istorijskog identiteta grada.

To dolazi u trenutku šire rasprave o tome da li će obnova zajednice iseliti lokalno stanovništvo i havajsku kulturu u korist bogatih stranaca koji traže deo tropskog raja.

Napori da se obnovi preživelo drveće u Lahaini uključivali su dopremanje vode, primenu kompostne ekstrakcije i ispitivanje zemljišta.

U slučaju hljeba, proces obnove uključivao je kopanje do korena teško oštećenih primeraka kako bi se pronašli živi delovi koji bi se mogli koristiti za razmnožavanje novih izdanaka.

U jednom slučaju, volonteri su odvalili asfalt sa puta koji se naslonio na izgorelo stablo hljeba.

Pod zemljom su pronašli život.

Uzorci koje su sakupili sada se nalaze u laboratoriji Univerziteta Havaja u Hilu, na Velikom ostrvu.

Lincoln je uveren da se može razmnožiti na stotine stabala, seme ili mladice biće dati vlasnicima kuća koji žele ponovo posaditi svoja imanja.

Za Hokuaa Pellegrina, etnobotaničara koji je pomogao u dobrovoljnom naporu, napori da se ponovo posadi hljeb u Lahaini trebali bi doći uz napore da se ljudi nauče kako da brinu o njemu i koriste ga – Želimo da ljudi koriste hljeb. Ne želimo da bude samo u pejzažu –

Pellegrino, koji se naziva strancem jer nije iz Lahaine, kaže da ponovno uvođenje hljeba i obnavljanje močvara, kanala i potoka može doneti novu budućnost gradu.

– Radi se o povratku identiteta toga mesta – rekao je Pellegrino.