Dostupna energija Sunca: “Ne ostavljaj nikog iza sebe”

Pre osam godina, tačnije 2015. godine, države članice Ujedinjenih nacija usvojile su 17 ciljeva održivog razvoja i obavezale se da će ubrzati napredak onih koji najviše zaostaju kroz inicijativu “Ne ostavljaj nikog iza sebe”.

Kroz ciljeve treba ostvariti prosperitet i mir rešavanjem problema siromaštva, obrazovanja, zdravlja, nejednakosti, klimatskih promena, ekonomskog rasta i održivosti životne sredine.

Iako je napredak ostvaren od predstavljanja cilljeva, izveštaj od prošle godine je pokazao da su ciljevi trenutno van koloseka i da se ne očekuje da će biti postignuti do 2030. godine.

Danas ćemo posebno govoriti o cilju broj 7, koji se tiče pristupačne i čiste energije, vitalne za različite oblasti razvoja, poput poljoprivrede, poslovanja, obarzovanja i zdravstvene zaštite.

Univerzalni pristup pristupačnim čistim energetskim uslugama je od suštinskg značaja za postizanje nekoliko ciljeva održivog razvoja. Međutim, 1,6 milijardi svetske populacije i dalje nema pristup električnoj energiji, dok 2,5 milijardi zavisi od biomase kao izvora energije.

Da li je napredak moguć?

Napredak po ovom pitanju nije izvestan do 2030. godine. Prema trenutnim procenama, za 679 miliona ljudi će i dalje biti potrebno više električne energije u 2030. godini, dok je 2,4 milijardi ljudi ugroženo usled usporenog napretka ka čistim rešenjima za kuvanje.

Da bi se ispunio cilj, godišnja stopa poboljšanja energetske efikasnosti mora u proseku iznositi 3,2% do 2030. godine.

Kako stojimo na Balkanu?

Hrvatska i Albanija, prema nalazima izveštaja za SDG 7, napreduju u skladu sa ciljevima za 2030. godinu. Slovenija, BiH, Crna Gora, Bugarska, Grčka, Kipar i Turska “blago napreduju”, ali ipak nedovoljno da bi se dostigli SDG-ovi, dok su Severna Makedonija, Rumunija i Srbija u 2022. stagnirale u domenu održivog razvoja energetike.

Moć Sunca

Ipak, ono što može biti naša prednost u ovoj trci, jeste sve veće okretanje ka snazi Sunca.

Naime, ukupan instalisani kapacitet fotonaponskih elektrana u 2021. godini u četiri zemlje Zapadnog Balkana – Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori iznosio 175 MW.

Najveći kapacitet postoji upravo u Srbiji (70 MW), a slede BiH sa 56,51 MW, Severna Makedonija sa 45,3 MW i Crna Gora (3 MW).

U martu je recimo završeno postavljanje najveće krovne elektrane na Balkanu, odnosno, na najvećoj površini na jednom objektu.

Spektakularna solarna elektrana ima 3 MW, a prostire se na 15.000 kvadrata.

Vladan Komatović, generalni direktor kompanije Green Energy 360 koja je gradila ovu solarnu elektranu, rekao je tada za medije da je izgradnja trajala 2, 5 meseca.

– Reč je o najvećoj takvoj elektrani u Srbiji na jednom objektu (u celini). Projekat, od ugovaranja do puštanja u rad je trajao tri meseca što je izuzetno kratak rok – ispričao je.

Prema njegovim rečima, na ovaj način “Železara Metalfer” iz Sremske Mitrovice, na čijem objektu su sada solarni paneli, smanjila je emisiju Co2 za 3.000 tona. Dodatno, elektrana ima 3, 22 gigavat časa energije.