Najmanje razvijene zemlje (NRZ) se suočavaju sa sve većim digitalnim jazom, što otežava njihov napredak u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.
Iako je UN-ova Agenda za 2030. godinu postavila ambiciozni cilj univerzalnog pristupa internetu do 2020. godine, većina NRZ nije uspela da ga ispuni, što naglašava hitnu potrebu za akcijom.
Izazovi poput ograničene internet infrastrukture, visokih troškova, i nedovoljnog obrazovanja sprečavaju digitalni napredak.
Međutim, prilike za rast su obilne, posebno u iskorišćavanju inovativnih projekata poput Mozambik-Malavi Interkonektora i inicijativa za proširenje interneta u Nepalu.
Kolektivni napori kao što je inicijativa Digitalna trgovina za Afriku nude obećavajuće puteve za ulaganje u digitalnu infrastrukturu.
Štaviše, predanost obrazovanju u oblasti nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike (STEM) i inicijative poput Laboratorije tehnologije u Nigeru i Togu signaliziraju opredeljenje za izgradnju potrebnih veština za digitalnu budućnost.
Reforme politike, uključujući obaveze univerzalne usluge i politike konkurencije, značajno bi mogle poboljšati dostupnost i pristupačnost.
Uz zajedničke napore i međunarodnu podršku, NRZ mogu ubrzati digitalnu transformaciju i smanjiti digitalni jaz, podstičući inkluzivni rast i razvoj.
