Da li je veštački sneg spas za evropska skijališta u eri klimatskih promena?
Evropski ski centri suočavaju se sa hladnom stvarnošću: klimatske promene prete njihovom opstanku.
Topli zimski periodi ostavljaju planine ogoljenim, pa operateri skijališta okreću se veštačkom snegu kao slamci spasenja.
Ali da li je ova brza popravka održiva dugoročno?
Proizvodnja veštačkog snega podrazumeva hlađenje vode do gotovo tačke smrzavanja, a zatim njen mlaz u vazduh pod visokim pritiskom.
Iako može privremeno održati u životu skijališta u krizi, njena efikasnost opada kako temperature rastu.
Štaviše, to dolazi po visoku cenu: ogromnu potražnju za vodenim resursima, energijom i novcem.
Samo u francuskim Alpima, proizvodnja veštačkog snega godišnje troši do 25 miliona kubnih metara vode, što je slično potrošnji jednog grada.
S’ obzirom na to da temperature rastu, a izvori vode opadaju, ekološki troškovi se povećavaju.
Ipak, za mnoge ski zajednice, veštački sneg je slamka spasenja.
On održava ekonomije i izvore prihoda, s hiljadama radnih mesta koje zavise od uspeha sezone skijanja.
Ali prilagođavanje je ključno. Skijališta se diversifikuju nudeći aktivnosti tokom cele godine osim skijanja.
Od planinarenja do biciklizma, oni prigrlijevaju ekološki održivi turizam.
Ipak, ovaj prelazak mora biti uravnotežen s ekološkim upravljanjem, obezbeđujući da prirodni prostori ostanu netaknuti.
Dok se klimatske promene stežu, evropski ski centri suočavaju se s teškom bitkom.
Veštački sneg može im kupiti vreme, ali prava otpornost leži u održivim praksama i prilagođavanju.
