Da li globalno zagrevanje i smanjenje brzine vetra mogu da poremete planove za zelenu energetsku tranziciju?

Nekoliko zemalja Evropske unije sprovodi ambiciozne planove za pretvaranje Severnog mora u zeleni energetski izvor. Ali šta će se desiti ako globalno zagrevanje dovede do smanjenja brzine vetra?

Danska je epicentar

Esbjerg u Danskoj je epicentar proizvodnje energije od vetra na moru u Evropi.

Ležeći na obali Severnog mora, obim onoga što se dešava u luci je zaista epski. To je zato što EU forsira obnovljive izvore energije poput vetra, kako bi ispunila svoja klimatska obećanja.

– Potražnja je u porastu i već znamo da smo rasprodali sve kapacitete za 2025. godinu – kaže Jesper Bank, glavni komercijalni direktor luke i dodaje:

– Ambicije vlada, velikih energetskih kompanija su tu. Znamo da postoji potražnja za energijom koju stvara vetar sa mora. I ta potražnja će biti stabilna narednih osam, deset godina.

Nije teško pogoditi zašto je Severno more odabrano. To je jedno od najvetrovitijih mesta na Zemlji. Do kraja ove decenije, cilj je da energija vetra na moru generiše 65 gigavata – što je ekvivalentno 30 nuklearnih reaktora.

Ali, šta se dešava kada opadne brzina vetra? Da li globalno zagrevanje moglo da prouzrokuje da se tzv. suše vetrova sve češće javljaju?

– Klimatske promene definitivno mogu uticati na promenljivost vetra – kaže Mati Juhani Koivisto, stariji istraživač na DTU-u za vetar i energetske sisteme i dodaje:

– Imamo neke dokaze da bi suše mogle postati malo češće u budućnosti. To je još uvek veoma nesigurno, ali moramo biti spremni na njih bez obzira na to.

U Velikoj Britaniji i Irskoj su tokom jula i septembra 2021. godine zabeležene brzine vetra znatno ispod proseka. Koivistoto odgovara na pitanje šta će biti ako se to ove godine ponovi i kako bi to moglo da utiče na energetsku sigurnost?

– Već smo sada spremni za to – kaže Koivisto – Jer već ih sada primećujemo, imamo načina da se nosimo s tim, i čak i ako postanu malo češće u budućnosti, imamo tehnologiju da se nosimo s tim.

Jedan način na koji industrija pokušava da održi turbinske elektrane u radu je da ih učini efikasnijima.

– Pri nižim brzinama vetra, turbinske elektrane proizvode manje energije – kaže Kenet Tomsen, šef odeljenja za dizajn turbo elektrana na DTU-u. “Ali možemo promeniti dizajn tako da imamo veći rotor u odnosu na generator i onda se tako ispunjava nominalna snaga, čak i pri nižim brzinama vetra. To znači da proizvode konstantniju energiju, čak i pri nižim brzinama vetra.”

U godinama koje dolaze, naša sposobnost merenja i procene promenljivosti vetra biće ključna. Pouzdani podaci o sušama vetra i predviđanjima uslova s kojima možemo da se suočimo biće ključni za efikasno upravljanje, s obzirom da je vetar samo jedna komponenta šireg evropskog obnovljivog energetskog sistema.

Drugo najtoplije martovsko razdoblje

Najnoviji podaci od Službe za klimatske promene Kopernikus pokazuju da je mart 2023. godine bio 0,5 stepeni Celzijusa iznad proseka za period od 1991. do 2020. godine.

Bilo je mnogo novih rekordnih temperatura tokom meseca – na primer, letovalište Agadir je krajem marta zabeležilo 38,9 stepeni. Ranije tog meseca, Vuhan u Kini je dostigao 26 stepeni, 12 stepeni iznad proseka za to doba godine.

U međuvremenu, u zapadnim delovima SAD i Kanade bilo je hladnije. San Francisko je 27. marta pao na 5,5 stepeni, najniže od 1898. godine za taj dan.

Anomalije padavina

Turska je imala najveću količinu padavina, dok je u većem delu južne Evrope padavina ili snega bilo manje od proseka za ovo doba godine. Ta anomalija padavina se delimično ogleda u anomaliji vlažnosti zemljišta. Zemljište u većem delu Iberijskog poluostrva je znatno suvlje od proseka za to doba godine.