Čista energija u prvom planu: Da li postizanje neto nule postaje složenije?

U otvorenom razgovoru s Dr. Fatihom Birolom, izvršnim direktorom Međunarodne agencije za energiju (IEA), postavlja se ključno pitanje: Da li su ciljevi vezani za klimu i dalje dostižni?

Izražavajući optimizam iz svog pariskog ureda s čuvenom Ajfelovom kulom u pozadini, Dr. Birol izražava veru u postizanje neto nule do 2050. godine, ali ističe potrebu za unapređenom globalnom saradnjom u tranziciji energije.

Nedavni Izveštaj o svetskoj energetskoj perspektivi IEA predviđa vrhunac potražnje za naftom, gasom i ugljem do 2030. godine, nakon čega sledi oštar pad korišćenja uglja.

Dr. Birol se bavi prisutnom zavisnošću od fosilnih goriva i istražuje realnu budućnost energije.

Važno je napomenuti da je IEA, nekada kritikovana zbog blage pozicije prema klimatskim promenama, objavila sveobuhvatni plan 2021. godine za postizanje neto nule do 2050. godine, što se poklopilo sa ekonomskom održivošću obnovljivih izvora energije.

Iako su investicije u zeleni energiju porasle od 2015. godine, sa sadašnjih 2 biliona dolara usmerenih ka čistoj energiji, ističe se jedan problem.

Dr. Birol ukazuje na ključnu neravnotežu: nedovoljno investicija u čistu energiju u razvijenom svetu.

On tvrdi da rešenje leži u uključivanju onih sa “finansijskim mišićima” širom sveta, pozivajući industriju nafte i gasa da odigra veću ulogu s obzirom na njihove inženjerske veštine i finansijske resurse.

Razgovor se proširuje na uticaj rastućih cena nafte na inflaciju, pri čemu Dr. Birol upozorava na moguće izazove za zemlje u razvoju koje su teško zavisne od uvoza nafte.

Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku dodaju dodatni sloj kompleksnosti, izazivajući zabrinutost zbog mogućih novih porasta cena.

Razgovor se širi na kontroverznu temu nuklearne energije, pri čemu Dr. Birol naglašava njen delikatan karakter među zemljama.

On ističe neophodnost globalnog pristupa tranziciji energije, napominjući da “emisije nemaju pasoš“.

Podvlači povezanost klimatskih promena, ističući potrebu za investicijama u čistu energiju u razvijenom svetu iz etičkih i pragmatičnih razloga.

Zaključujući, Dr. Birol izaziva skeptike u vezi sa postizanjem klimatskih ciljeva, tvrdeći da takav skepticizam stavlja ljude na pogrešnu stranu istorije.

Dok svet hita ka 2030. godini, imperativ za transformacionim delovanjem u sektoru energije postaje sve očigledniji.

Pitanje ostaje: Hoće li svet okupiti kolektivnu volju i finansijsku snagu da gura tranziciju ka zelenoj energiji napred?