Budućnost gradnje: Zašto su “zelene zgrade” sve popularnije među investitorima?”

“Zelene zgrade” su inovativne građevine koje su osmišljene sa ciljem da pozitivno utiču na našu klimu i prirodno okruženje kroz svoj dizajn, izgradnju i funkcionalnost.

Ove zgrade imaju za cilj štednju dragocenih prirodnih resursa i unapređenje našeg životnog standarda.

Ključni elementi zelenih zgrada obuhvataju efikasno korišćenje energije, vode i drugih resursa, kao i korišćenje obnovljive energije, na primer solarne energije.

One takođe smanjuju zagađenje i količinu otpada, a podstiču reciklažu i ponovnu upotrebu materijala.

Tokom procesa planiranja i projektovanja, posebna pažnja se posvećuje osiguranju kvaliteta vazduha u unutrašnjem prostoru, koristeći materijale koji nisu štetni po okolinu.

Ovakav pristup životnoj sredini i kvalitetu života stanovnika veoma je bitan tokom celog procesa izgradnje, od početnih faza planiranja do konačnog useljenja zgrade.

U Srbiji, građevinski sektor postepeno prati svetske trendove u vezi sa “zelenim zgradama”.

Iako su do pre godinu dana samo tri grada – Beograd, Kruševac i Inđija – imali nekoliko zelenih zgrada, primećuje se povećano interesovanje i tražnja za ovakvim nekretninama.

Trenutno postoji manji broj ovakvih objekata, pretežno poslovnih zgrada, ali budući stanari i zakupci prepoznaju potencijal ovog koncepta.

Takođe, uočljivi su pionirski koraci u pravcu razvoja i izgradnje stambenih zgrada sa oznakom “zelene zgrade”.

Koji se materijali koriste u gradnji ovih zgrada?

Zeleni građevinski materijali obuhvataju ekološke i održive opcije koje pozitivno utiču na životnu sredinu.

Na primer, drvo se koristi iz šuma kojima se upravlja odgovorno, a gaje se brzorastuće biljke kao što su bambus i slama.

Takođe, koristi se reciklirani kamen, ili metal, kao i materijali koji nisu toksični i mogu se ponovo reciklirati, ili koristiti nakon demontaže iz drugih građevinskih projekata, ili zgrada koje se ruše, ili restauriraju.

U pogledu podnih obloga, izbegava se upotreba materijala koji sadrže štetne hemikalije, posebno lepkova i zaptivnih masa sa isparljivim organskim jedinjenjima (VOC).

Umesto toga, preferiraju se tepisi napravljeni od recikliranih materijala, ili prirodnih vlakana, poput vune, dok podovi od tvrdog drveta trebaju biti od održivog i sertifikovanog drveta.

Pravi linoleum, koji se pravi od prirodnih sastojaka kao što su prašina od plute, krečnjak i laneno ulje, je biorazgradiv.

Takođe, kamene, keramičke, ili staklene pločice se mogu reciklirati, ili obnoviti, što doprinosi održivosti i smanjenju otpada u građevinskim projektima.

Sve ove ekološke prakse doprinose stvaranju zelenih građevina koje imaju pozitivan uticaj na okolinu.

Kakav je kvalitet vazduha u zelenim zgradama?

Kada su zgrade dobro zatvorene, veoma je važno da imaju dobru ventilaciju kako bi se omogućio protok svežeg vazduha iz spoljne sredine, a ustajali vazduh iznutra da se efikasno izbaci kroz ventilacione otvore.

Ovo osigurava pravilno cirkulisanje vazduha i adekvatno filtriranje.

Ventilacija i izolacija imaju još jednu važnu ulogu – kontrolisanje vlažnosti.

Ako se vlažnost ne održava pod kontrolom, može doći do razvoja bakterija, što može biti štetno po zdravlje.

U zelenim zgradama, ventilacija se može prilagođavati potrebama korisnika putem senzora koji detektuju prisustvo ljudi, ili pomoću CO2 detektora kako bi se regulisao unos svežeg vazduha prema stvarnim potrebama prostora.

Takođe, neka organska jedinjenja koja se ispuštaju iz građevinskih materijala i hemijskih proizvoda mogu imati negativan uticaj na zdravlje i udobnost stanara.

Stoga, u zelenim zgradama, projektanti se trude koristiti materijale, obloge i boje sa malo, ili nimalo isparenja štetnih supstanci.

Premazi od prirodnih materijala poput gline, kreča, lanenog ulja, krede, mlečnih proteina, biljnih, ili mineralnih boja i prirodnog lateksa uglavnom nisu toksični i predstavljaju održive alternative koje doprinose zdravijem i prijatnijem unutrašnjem okruženju zgrade.

Zeleni krovovi se takođe mogu koristiti i za uzgajanje hrane

Postoje dve vrste zelenih fasada koje se koriste za poboljšanje okoline zgrada.

Prva vrsta su fasade sa biljkama penjačicama, ili biljkama koje su postavljene na rešetku kako bi im omogućile rast.

Ove fasade imaju dovoljno zemlje za biljke da se razvijaju.

Druga vrsta fasada su “živi zidovi” koji se sastoje od tankih ploča na veštačkim materijalima, poput filca, ili mineralne vune, gde biljkama trebaju hranljive materije i voda kako bi uspevale.

Zelene fasade imaju mnoge prednosti.

Prvo, poboljšavaju kvalitet vazduha u okolini zgrade, jer biljke apsorbuju štetne materije iz vazduha.

Takođe, smanjuju efekat urbanog toplotnog ostrva, što znači da zgrada i okolina oko nje ostaju hladniji.

Ovo smanjenje temperature ima dodatnu korist, jer biljke pružaju hladovinu, a prirodno isparavanje takođe pomaže da se održi prijatna temperatura u unutrašnjosti zgrade.

Ovo može dovesti do nižih troškova klimatizacije i grejanja, jer je potrebno manje energije za održavanje unutrašnje temperature zgrade.

Stoga, ovi zeleni pristupi trebaju biti uvršteni u urbanističke planove i regulative kako bi se postigla bolja ekološka ravnoteža i bolji uslovi za život u gradskim sredinama.