Budućnost energetike – Otkriće belog vodonika menja igru!

Vodonik se često opisuje kao “gorivo budućnosti” zbog svoje obećavajuće ekološke prirode.

Kada sagoreva, vodonik emituje samo toplotu i vodu, čineći ga privlačnom alternativom fosilnim gorivima koja proizvode štetne gasove.

Međutim, većina postojeće proizvodnje vodonika trenutno zavisi od gasa ili uglja, procesi koji emituju velike količine CO2, što umanjuje ekološke prednosti ovog energenta.

Zeleni vodonik, koji se proizvodi korišćenjem obnovljive energije, predstavlja obećavajuću, ali skupu alternativu.

Ovaj proces zahteva visoke troškove za proizvodnju i infrastrukturu za proizvodnju i skladištenje.

Međutim, nedavna otkrića prirodnog “belog” vodonika u Francuskoj i Švajcarskoj mogla bi promeniti pejzaž energetike.

Beli vodonik se naziva “belim” zbog čistog vodonika koji se nalazi u Zemljinoj unutrašnjosti, umesto da se proizvodi industrijskim procesima.

Do skora se smatralo da znatne količine čistog vodonika nisu prisutne unutar Zemljine kore.

No, 2012. godine, u Maliju je slučajno otkriven izvor prirodnog vodonika, što je započelo seriju istraživanja kako bi se ovaj prirodna resursa iskoristio.

Geolozi su sve više eksperimentisali sa ekstrakcijom prirodnog gasa, koji se verovatno formira kroz reakcije vode s mineralima ispod površine Zemlje.

Iako nije potpuno razjašnjeno kako se tačno formiraju nalazišta belog vodonika i da li su komercijalno iskoristiva, brojni startapi i naučnici istražuju ovu mogućnost.

Dr. Michael Webber, profesor energetskih resursa na Univerzitetu Teksasa, tvrdi da postoji mnogo mesta širom sveta gde se prirodno proizvodi i akumulira vodonik koji se može koristiti u društvu.

Ova otkrića otvaraju mogućnost za jeftiniju alternativu zelenom vodoniku.

Dok proizvodnja zelenog vodonika košta oko 5 evra po kilogramu, beli vodonik može biti proizveden po ceni od svega 0,50 evra po kilogramu, čime bi postao privlačnija opcija za energetsku tranziciju.

Ipak, postoje i izazovi u vezi sa belim vodonikom.

Postoji zabrinutost zbog curenja vodonika i njegovih potencijalnih ekoloških šteta.

Ako vodonik dospe u atmosferu, može smanjiti koncentraciju molekula koji uništavaju gasove staklene bašte, što može dovesti do nepoželjnih ekoloških efekata.

Potrebna je tehnologija za praćenje curenja vodonika kako bi se ovaj problem rešio.

Transport belog vodonika takođe izaziva pitanja.

Vodonik u gasnom obliku zauzima puno prostora i zahteva niske temperature, oko -253°C, da bi se pretočio u tečno stanje, što može biti izuzetno skupo.

Takođe, trenutno nedostaje infrastruktura za transport i distribuciju vodonika.

Dok se nadaju da će se koristiti postojeća infrastruktura kao što su gasovodi, naučnici upozoravaju da vodonik može korodirati metalne cevi i dovesti do pucanja.

Iako postoje izazovi, beli vodonik može pružiti rešenje za određene sektore kao što su teški teretni kamioni, brodovi i avioni, kao i industrije poput čelične i proizvodnje đubriva koje se teže oslanjaju na baterije.

Vodonik takođe može biti ključna komponenta u tranziciji ka čistoj energiji u Evropi, omogućavajući smanjenje emisija CO2 i podržavajući održivu budućnost.