Borba za infrastrukturnu nadmoć: Šta Evropa preferira – puteve, ili železnice?

Evropa je u poslednjih 25 godina snažno usmerila svoje investicije ka izgradnji puteva, dok je železnička mreža dramatično opadala, prema novom istraživanju.

Nemački think-tankovi Institut Wuppertal i T3 Transportation, u saradnji s Greenpeaceom, otkrivaju da je dužina autoputeva u Evropi porasla za čak 60% između 1995. i 2020. godine, dostižući impresivnih 30.000 kilometara.

Nasuprot tome, železnice su se smanjile za 6,5%, odnosno 15.650 kilometara, uz zatvaranje više od 2.500 železničkih stanica.

Ovi alarmantni podaci ukazuju na prioritet koji vlade daju automobilima nad železnicama, što je posebno zabrinjavajuće za one koji žive van gradova gde je javni prevoz ograničen, ili ga uopšte nema.

Lorelei Limousin, starija klimatska aktivistkinja iz Greenpeacea EU, ističe da milioni ljudi nemaju izbor osim da poseduju automobil kako bi otišli na posao, školu ili pristupili osnovnim uslugama.

Iako postoji blagi napredak u smanjenju razlike u finansiranju puteva i železnica, još uvek je jasno da se automobilski sektor favorizuje.

Između 1995. i 2018. godine, evropske zemlje su potrošile čak 66% više novca na puteve nego na železnice.

U periodu od 2018. do 2021. godine, razlika se smanjila, ali su i dalje ulaganja u puteve bila 34% veća od ulaganja u železnice.

Ipak, postavlja se pitanje kako su neke zemlje uspele da se izdvoje iz ovog trenda.

Deset evropskih zemalja, među kojima su Belgija, Španija, i Švajcarska, uspelo je da poveća dužinu svojih železničkih mreža od 1995. godine.

Suprotno tome, najveći pad železničke mreže zabeležen je u Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj.

U periodu od 2018. do 2021. godine, nekoliko zemalja, uključujući Austriju, Belgiju i Francusku, investiralo je više u železnice nego u puteve.

Međutim, drugi su nastavili s ulaganjem u puteve, pri čemu je Rumunija posebno istaknuta kao zemlja koja je potrošila 12 puta više na puteve nego na železnice.

Kada se radi o rastu autoputeva, najveći pomaci su zabeleženi u Irskoj, Rumuniji i Poljskoj, dok su Litvanija, Letonija i Belgija imale najmanji rast.

U 15 od 30 analiziranih zemalja, dužina autoputeva se više nego udvostručila, čime se naglašava investiranje u putnu infrastrukturu.

Greenpeace poziva donosioce odluka da preusmere finansiranje sa puteva i aerodroma na železnice, javni prevoz i biciklističke staze.

Prema istraživačima, više od 13.500 kilometara zatvorenih železničkih linija moglo bi se relativno lako ponovo otvoriti.

Ova zabrinjavajuća situacija nameće pitanje da li će evropske vlade prepoznati važnost železnica kao ekološki prihvatljivog načina transporta i preusmeriti svoja ulaganja u skladu sa tim ciljevima.