Beograd na potezu: Smanjenje kotlarnica kao ključna mera za zdraviji vazduh

Vazduh u Srbiji guši nas svakodnevno, a smrtonosne čestice PM 2,5 odnele su preko 17 hiljada života u 2021. godini, prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu.

Čini se da su glavni krivci energetski sektor (23%) i sagorevanje uglja u stambenim objektima (19%).

Stručnjaci ukazuju na zabrinjavajuće razlike u domaćim i međunarodnim podacima, s’ obzirom na nepotpuno pokrivanje monitoringa kvaliteta vazduha.

Institut Health Effects iz Bostona procenjuje da je zagađenje odgovorno za čak 11% smrtnosti u Srbiji.

Iako je Vlada konačno usvojila Program kvaliteta vazduha krajem 2022. godine, primenjuje ga tek neznatni deo lokalnih samouprava, suočenih sa nedostatkom resursa i kapaciteta.

Dr. Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog Centra za životnu sredinu, ističe da je ključno lokalizovati procene uticaja zagađenja i pružiti finansijsku podršku sa državnog nivoa.

Program, kako tvrdi dr. Paunović, mora postati operativniji s jasnim, merljivim ciljevima.

Na primeru Beograda, gde je smanjenje broja kotlarnica deo programa, ističe potrebu za specifičnim, vremenski ograničenim ciljevima kako bi se poboljšala implementacija.

I dok se prosečne koncentracije PM 2,5 kreću u opasnom rasponu, najzagađeniji gradovi, poput Novog Pazara i Užica, suočavaju se s’ ozbiljnim prekoračenjima Svetske zdravstvene organizacije.

Uprkos ambicioznim planovima, budžet za zaštitu životne sredine je smanjen, stavljajući u pitanje efikasnost borbe protiv zagađenja.

Smrtonosna tišina oko primene programa zaštite vazduha ugrožava živote, dok vazduh koji dišemo nastavlja da truje naše zajednice.