Analiza hrane u Srbiji: Da li je kvalitet naših obroka ugrožen?

Uz otvaranje Srbije prema tržištima EU i regiona, naše trpeze sve više osvajaju namirnice različitog porekla, standarda i cena.

Pitanje je koliko smo svesni izbora na tržištu hrane i koliko ti izbori zavise od platežne moći, informisanosti ili ličnih uverenja.

Anketa otkriva da 47,5% građana proizvodi hranu, 34,7% kupuje u prodavnicama, dok 10,7% bira pijace.

Kvalitet hrane postaje ključno pitanje, s obzirom na prisustvo raznovrsnih proizvoda, od nejasnog porekla do visokokvalitetnih domaćih organskih proizvoda.

EFSA istraživanje pokazuje da je u EU potrošačima cena najvažnija pri kupovini hrane, dok ih brine prisustvo pesticida, antibiotika i aditiva.

U Srbiji, prema Globalnom indeksu sigurnosti hrane, zauzimamo 25. mesto od 26 evropskih zemalja, ukazujući na potrebu poboljšanja bezbednosti hrane.

Veterinarska inspekcija sprovodi rigorozne kontrole, povlačeći hranu iz prometa zbog sledljivosti, isteka roka trajanja, deklarativnih neregularnosti i neusaglašenosti sa zakonima.

Tokom 2022, privremeno je van prometa stavljen preko 10 miliona kg hrane biljnog porekla, ukazujući na izazove u sistemu kontrole i usklađivanja s propisima.

Zaključno, iako se često misli da je kvalitet hrane u Srbiji natprosečan, postoje jasni pokazatelji da je neophodno unapređenje sistema bezbednosti hrane kako bismo osigurali da naše trpeze budu zdrave i sigurne.