Alarmantno stanje srpskih reka: Zagađenje i minihidroelektrane ugrožavaju vodne resurse!

Stanje srpskih reka, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, izaziva zabrinutost, sa posebnim naglaskom na situaciju u Vojvodini.

Većina reka u Srbiji suočava se s’ problemom izlivanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda, dok se najčistija voda nalazi u manjim vodotocima brdsko-planinskih oblasti u istočnoj, jugoistočnoj i zapadnoj Srbiji.

Najčistije reke su pod pretnjom zbog minihidroelektrana.

Određeni građani, kao što su meštani sela Dadince, su se hrabro suprotstavili nelegalnoj izgradnji treće minihidrocentrale na Rupskoj reci.

Njihova odlučnost i višemesečne barikade su uspele da sačuvaju ovu vodu koja je od suštinskog značaja za njihovu egzistenciju.

Napomenimo da Dadince nema svoje vodosnabdevanje, pa se ljudi oslanjaju na vodu iz bunara.

Međutim, na mestima gde su izgrađene hidroelektrane, dolazi do presušivanja rečnih korita i okolnih izvora.

Ova situacija bi ozbiljno ugrozila ne samo vodosnabdevanje, već i opstanak lokalnog stanovništva.

U cilju zaštite prirode, promenjeni su Zakon o zaštiti prirode i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, što načelno zabranjuje gradnju u zaštićenim područjima, osim ako se smatra da je to u javnom interesu.

Međutim, postoji potreba za daljim izmenama propisa, posebno u vezi sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.

Svi projekti na srpskim rekama bi trebalo da podležu proceni uticaja, kako bi se donela odluka o njihovoj izvodljivosti.

Takođe, treba napomenuti da se mini-hidroelektrane izgrađuju samo ako imaju instalisane snage iznad dva megavata, dok se one manje često grade, čak i kad postoji više takvih elektrana na istom slivu, ili vodotoku.

Ovo je dovelo do ozbiljnog oštećenja ekosistema, kao što je slučaj sliva Pčinje sa osam mini-hidroelektrana, iako reka prolazi kroz zaštićeno prirodno dobro.

Primer Vlasine, gde je izgrađeno čak 10 hidroelektrana duž reke dugačke 70 kilometara, ilustruje potrebu za stalnom procenom uticaja na životnu sredinu bez obzira na instaliranu snagu.

U skladu sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta, voda se ne smatra komercijalnim proizvodom, već nasleđem koje treba štititi i sačuvati za buduće generacije, bez obzira na njenu upotrebu u industriji, poljopravdi ili za proizvodnju energije.

Evropska unija donosi sveobuhvatne zakone o zaštiti voda, što već daje rezultate u smanjenju zagađenja u mnogim zemljama.

Srbija takođe mora da sledi ove principe i primeni najbolje standarde i prakse koje su usklađene sa evropskim normama.

Održivost reka i voda kao javnog dobra i ljudskog prava treba da bude prioritet, a promena svesti i aktivno učešće građana su ključni za postizanje ovih ciljeva.

Istraživanje koje je sprovela Organizacija za političku ekologiju Polekol pokazuje da većina stanovništva podržava ustavnu i zakonsku zaštitu voda kao javnog dobra i prava na pijaću vodu.

Međutim, većina građana smatra da Srbija trenutno nedovoljno štiti svoje vodne resurse.