Alarmantno: Samo 18% zemljišta adekvatno zaštićeno za ciljeve biodiverziteta

U ključnom istraživanju objavljenom u časopisu Nature Communications, istraživači otkrivaju surovu stvarnost: samo 18% zemljišta od suštinskog značaja za postizanje globalnih ciljeva biodiverziteta adekvatno je zaštićeno.

Vođeno od strane Rachel Neugarten, doktoranda na Laboratoriji ornitolgije Univerziteta Cornell, istraživanje naglašava hitnu potrebu za održivim upravljanjem zemljištem kako bi se sačuvalo preko 26.000 kopnenih vrsta kičmenjaka.

Amanda Rodewald, glavna autorka i profesorka na Univerzitetu Cornell, ističe ogromnost izazova pred nama.

-S’ ograničenim resursima dostupnim za suočavanje sa klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta, siromaštvom i nesigurnošću vode, moramo biti strategijski i pronaći načine da se nosimo sa više izazova istovremeno – izjavljuje.

Istraživanje mapira ključna područja na Zemlji koja zahtevaju pažnju, ističući povezanost biodiverziteta, klime i održivog razvoja.

Istraživanje identifikuje zabrinjavajuće preklapanje, otkrivajući da je 37% najkritičnijih područja za biodiverzitet takođe predviđeno za potencijalni razvoj, što predstavlja rizik od sukoba oko korišćenja zemljišta.

Dok svet razmatra potrebu za obnovljivom energijom kako bi se borio protiv klimatskih promena, istraživanje ističe važnost pažljivog planiranja kako bi se osiguralo da ovi projekti ne ugroze napore u oblasti očuvanja.

Neugarten naglašava potrebnu delikatnu ravnotežu, izjavljujući – Ako se pažljivo osmisli, razvoj obnovljive energije može biti kompatibilan sa očuvanjem biodiverziteta i ekosistemskim uslugama ljudima – Ona ističe primere poput integrisanja ispaše stoke ispod vetroparkova ili uzgajanja autohtonih biljaka za oprašivanje ispod solarnih panela.

Međutim, istraživanje upozorava na potencijalni sukob između ciljeva obnovljive energije i ciljeva očuvanja prirode bez pažljivog planiranja.

U suočavanju sa ovim izazovima, istraživači zagovaraju holistički pristup koji uzima u obzir ne samo ciljeve biodiverziteta, već i doprinose prirode dobrobiti ljudi.

Čista voda, skladištenje ugljenika, oprašivanje useva, ublažavanje poplava i zaštita obale navode se kao ključne koristi koje se moraju uzeti u obzir prilikom planiranja mera očuvanja i strategija za klimu.

Dok svet razmatra hitna pitanja, istraživanje služi kao poziv na akciju, pozivajući na strategijsko planiranje, povećanje mera očuvanja i integrirani pristup rešavanju složenih kriza klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i dobrobiti ljudi.

Sat otkucava, a potreba za sveobuhvatnim rešenjima nikada nije bila hitnija.