Aerosoli su svuda oko nas, i da, veoma su štetne

Znate li kako se zovu čestice koje primetimo u vazduhu? Te male kapljice s koima ponekad muku mučimo.
Aerosoli su zagađujuće materije raspršene u vazduhu u obliku čestica ili sitnih kapljica, a mogu biti čvrste ili tečne.

Aerosoli potiču od vulkana, peščanih oluja, požara, a jednim delom ih stvaraju i ljudi sagorevanjem fosilnih goriva.

U studiji objavljenoj u časopisu Atmosferska hemija i fzika, postoji još jedno detaljno pojašnjenje. Naime, naučnici su bili u mogućnosti da analiziraju određena molekularna svojstva koja kontrolišu koliko brzo emisije aerosoli mogu da se razgrade u atmosferi.

Zatim, koristeći teorijski model u kombinaciji sa eksperimentalnim podacima, tim je bio u stanju da predvidi koliko vremena aerosoli koje su nastale tokom kuvanja mogu da ostanu prisutne u životnoj sredini.

Ove vrste aerosoli su dugo bile povezane sa lošim kvalitetom vazduha u urbanim sredinama, ali je njihov uticaj na klimatske promene koje je uzrokovao čovek zaista teško proceniti.
Razlog za to je raznovrsnost molekula koji se nalaze u aerosolima i njihove različite interakcije sa okolinom.

Vodeći autor studije, dr Kristijan Pfrang, sa škole za geografiju, nauke o Zemlji i životnu sredinu Univerziteta u Birmingemu, rekao je:

„Aerosoli čije je poreklo nastanka u kuvanju čine do 10 odsto emisija PM čestica u Velikoj Britaniji. Pronalaženje tačnih načina da se predvidi njihovo ponašanje daće nam mnogo preciznije metode da ustanovimo njihov doprinos klimatskim promenama.”

Istraživanje je finansirao Sajet za istraživanje prirodne sredine, a podaci su dobijeni i analizirani korišćenjem računarskog alata visokih performansi pod nazivom BlueBEAR.