Aerodrom “Nikola Tesla” prvi dobio dozvolu za emisije gasova sa efektom staklene bašte
Ministarka zaštite životne sredine Srbije Irena Vujović uručila je dozvolu za emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) generalnom direktoru beogradskog aerodroma “Nikola Tesla” Šivoanu Remu, koji je tako postao prvi opereter u zemlji koji je dobio tu dozvolu.
Vujović je ocenila da su GHG dozvole put ka uspostavljanju sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju tih emisija, a da je cilj uspostavljanja takvog sistema dugoročno smanjenje tih emisija iz industrijskog sektora i ubrzanje dekarbonizacija privrede.
“Prvu izdatu dozvolu danas sam uručila direktoru beogradskog aerodroma i time je počelo sprovođenje obaveze da industrijska postrojenja u Srbiji rade monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte”, rekla je Vujović, objavilo je ministarstvo.
Ministarka je istakla da je Srbija među prvim zemljama na Zapadnom Balkanu uspostavila sistem za praćenje, izveštavanje i verifikaciju tih emisija u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i pratećim podzakonskim aktima.
“Aerodrom ‘Nikola Tesla’ je prošao kroz proceduru, prvi je dobio dozvolu, a očekujem da će ostali slediti ovaj primer i da ćemo do kraja godine izdati dozvole za više od 100 operatera”, rekla je Vujović.
Podsetila je da su klimatski ciljevi Srbije da se emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine smanje za 33 odsto u odnosu na 1990. godinu.
“Naši klimatski ciljevi su ambiciozni i zato nam je važno da maksimalno ubrzamo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ministarstvo koje vodim omogućilo je podnošenja zahteva i prateće dokumentacije za izdavanje dozvole onlajn, putem e-GHG platforme”, kazala je Vujović.
Dodala je da ta platforma, kojoj može da se pristupi putem sajta ministarstva, sadrži sva relevantna uputstva, smernice i potrebne informacije za operatere, kao i da je osmišljena kako bi olakšala komunikaciju operatera i ministarstva, odnosno Agencije za zaštitu životne sredine.
Podsetila je da je u Srbiji nedavno usvojen i Program prilagođavanja na klimatske uslove, kao i da je razvijen digitalni atlas klime, koji je koristan alat prilikom planiranja mera prilagođavanja na klimatske promene.