Tako male, a tako važne: Sve o “urbanim” pčelama u Beogradu

Da li ste znali da bi svako od nas, sa ponekom košnicom, mogao da doprinese ekosistemu?

Eksperti za zaštitu životne sredine ukazuju koliko je urbano pčelarstvo važno, a pčela je najznačajniji insekt koji oprašuje čak 85 biljaka cvetnica.

Upravo je nestajanje pčela u poslednjoj deceniji podstaklo ljude u gradovima da se prihvate košnica.

Beograd bi mogao da postane prava oaza za pčelarenje, baš zbog svog položaja na dve reke i sa više od 40 parkova, jer na tom području cvetaju brojne medonosne biljke.

Urbano pčelarstvo podrazumeva održavanje košnica u parkovima, na ravnim krovovima zgrada, u dvorištima i svim pogodnim zelenim, a naročito cvetnima oazama gradova.

Za gradske pčele – buka, zagađen vazduh i gužva nisu prepreka. Vegetacija u gradu na dve reke pruža im bogatu pašu. Za pet godina urbanog pčelarenja u košnicama Beogradskog pčelarskog društva u Košutnjaku, prinosi često budu veći od onih u ruralnim krajevima.

Na ovaj način, urbani pčelari čine Beograd zdravijim mestom za život, a kod Silosa Beograd, na donjem Dorćolu, nedavno je napravljen pravi medeni vrt koji čine 12 košnica i medonosne biljke.

Zanimljivo je i da se dve košnice nalaze na zgradi francuske ambasade, a za sada u užem centru prestonice i na Novom Beogradu ima 50 košnica. Košnica takođe ima i na periferiji i u prigradskim opštinama.

Na ovaj način Beograd postaje pravi mali raj za radoznale uzgajivače pčela, sledeći primer najvećih svetskih gradova, Pariza ili Londona, ali i Nordijskih zemalja.

Jasno je da su pčele za sve nas jako dragocene, a kako one nemaju predaha i stalno se bore za nas i naš ekosistem, najmanje što možemo da uradimo je da im makar malo olakšamo, jer im znači svaki cvet i svaka košnica.

Ne samo što će nam pomoći da budemo zdravi i siti, već mogu dovesti do toga da i Beograd bude turistička oaza urbanog pčelarstva. Zbog toga, gde god nađeš zgodno mesto, ti košnicu postavi…