Nuklearna trgovina unutar EU: Francuska i Nemačka na suprotnim stranama

U Luksemburgu, ministri energetike EU su se sastali kako bi raspravljali o ključnom pitanju koje deli dve evropske sile – Nemačku i Francusku.

Ovaj put, fokus je na njihovim budućim industrijskim konkurencijama, a ne na fudbalskom terenu.

Evropska komisija je u martu ove godine predstavila plan za reviziju pravila koja regulišu tržišta električne energije u EU, nakon što su se cene energije u 2021. i 2022. godini vinule u nebo.

Ovi novi zakoni imaju za cilj da štite potrošače od naglih promena na tržištima fosilnih goriva, promovišući dugoročne ugovore sa fiksnim cenama.

Međutim, poteškoće nastaju zbog jednog člana ovih pravila – član 19b.

Ovaj član se bavi pitanjem državne podrške za energetske projekte, a tu dolazi do sukoba interesa.

Nemačka izražava strahovanje da će Francuska, sa svojim impozantnim nuklearnim kapacitetima, koristiti ovu podršku kako bi ojačala svoju postojeću nuklearnu flotu, čime bi stvorila konkurenciju za nemačku industriju.

Nemačka, ekonomska velesila Evrope, suočava se sa recesijom zbog gubitka pristupa jeftinom ruskim gasovima, koji su dugo vremena bili njen glavni izvor energije.

U ovoj situaciji, Nemačka očekuje da će njena privreda opasti za 0,4% ove godine, dok industrijska proizvodnja nastavlja da opada.

Ostale članice EU su podeljene u ovom sporu. Zemlje centralne i istočne Evrope koje imaju sopstvene planove za nuklearnu ekspanziju podržavaju Francusku.

Sa druge strane, Belgija, Danska, Luksemburg i Austrija pridružuju se Nemačkoj u njenoj zabrinutosti.

U proteklom periodu, obe strane su iznosile različite predloge. Španija, koja trenutno predsedava EU, pokušala je da nađe kompromis i čak predložila potpuno ukidanje člana 19b.

Sada, ministri će razmotriti najnoviji predlog Španije, gde se sugeriše da se fokusira na direktnu finansijsku podršku investicijama u nova postrojenja za proizvodnju energije.

Ovo bi moglo učiniti postojeću francusku nuklearnu flotu manje privlačnom za ovakve subvencije.

Diplomate iz EU ukazuju na to da je moguće rešenje ovog spora možda moguće samo na najvišem političkom nivou.

Nažalost, razgovori između francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca prošle nedelje nisu dali konkretne rezultate.