Da li bi mogao da se ponovi scenario sa uraganom Ida? Tada je u Njujorku poginulo jedanaestoro ljudi

Procenjuje se da 100.000 Njujorčana živi u ogromnoj mreži nelegalnih podrumskih stanova, koje uticaji klimatskih promena pretvaraju u „zamke smrti“.

Kada je uragan Ida pogodio grad pre dve godine, umrlo je 11 takvih stanovnika. U petak su gradski zvaničnici rekli da je najmanje šestoro moralo biti spaseno usred poplava.

Bio je to poziv nazad na pre dve godine, kada su ostaci Ide, uragana četvrte kategorije koji je oslabio na oluju, zasuli grad obilnom kišom.

Dok je voda plavila puteve i izlivala se u stanice metroa, takođe je udavila 11 azijskih i latinoameričkih imigranata, uključujući dvogodišnjeg dečaka i 86-godišnju ženu, u njihovim domovima u Bruklinu i Kvinsu.

Snimci njujorške policije tog dana pokazali su dramatične spasilačke akcije u jednoj kući u Vudsajdu.

Gazeći kroz vodu do grudi koja je nastavila brzo da raste, policajcima koji su reagovali put su blokirala zaključana vrata i bili su primorani da se povuku zbog električnih instalacija pod naponom.

Dok je pomoć stigla, troje ljudi, među kojima jedno dete, su bili mrtvi.

Često jeftino izgrađeni, loše uređeni i prepuni sigurnosnih i sanitarnih opasnosti, mnogi od ovih stanova takođe krše gradske i državne stambene zakone, pri čemu stanari dobijaju novčane kazne i naloge da se isele od lokalnih stambenih inspektora.

Gradski zvaničnici su se obavezali, nakon Ide, da će učiniti više da zaštite ove ugrožene stanovnike.

Instalirani su senzori za poplave kako bi se identifikovala i pomogla rizična naselja.

Kancelarija gradonačelnika je ranije ove godine pokrenula ciljana tekstualna upozorenja za one u podzemnim stanovima.

Takođe je rasporedio federalna sredstva za rehabilitaciju i proučavanje otpornosti podrumskih kuća.

Ali najambiciozniji napori – za koje zagovornici stanovanja kažu da bi doneli značajne promene i zaštitili ugrožene od ekstremnih vremenskih prilika – pali su sa strane.

Oni uključuju napore da se ove neovlašćene jedinice legalizuju, izmene zakona o zoniranju i olakšaju ograničenja korišćenja zemljišta.

Donošenje ovakvih mera znači mogućnost izgradnje ili instaliranja bezbednosnih funkcija, kao što su evakuacija u slučaju nužde, prozori za spasavanje i sistemi za odvodnjavanje.

Međutim, sa malim napretkom, stanovnici su primorani da se za sada sami suoče sa razaranjima klimatskih promena.