Okean igra veću ulogu u borbi protiv klimatskih promena nego što se ranije mislilo

U svetu gde klimatske promene dominiraju globalnim vestima 2023. godine, sa rekordnim temperaturama na kopnu i moru, te razornim požarima i poplavama širom planete, sve je jasnije i hitnije da se suočimo sa ovim izazovom.

Međutim, postoji perspektiva koja je često zanemarena i nedovoljno iskorišćena – okean.

Nedavna istraživanja, naručena od strane Visokog panela za održivu okeansku ekonomiju, otkrivaju da okean može igrati ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena.

Okeanske inovacije mogu obezbediti čak 35% godišnjeg smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte koje će biti potrebno do 2050. godine kako bismo ograničili globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa – prag koji naučnici smatraju ključnim za izbegavanje najgorih posledica klimatskih promena.

Ovo otkriće predstavlja značajan pomak u odnosu na ranije procene koje su okeanu pripisivale manji potencijal za smanjenje emisija.

Ključna je činjenica da postoje spremna i ekonomski održiva rešenja dostupna danas.

Investicije u održivu okeansku ekonomiju nisu samo moralno ispravne, već i profitabilne.

Podaci pokazuju da svaki uloženi dolar u ključne okeanske aktivnosti može doneti najmanje pet dolara globalnih koristi u narednih 30 godina.

Postoji sedam ključnih oblasti za okeanske akcije koje mogu doneti značajna smanjenja emisija gasova, kao i društvene, ekonomske i ekološke koristi za obalske zajednice:

Obnovljiva okeanska energija: Okeanska energija, uključujući vetar na moru, plutajuće solarne panele i energiju plime i oseke, ima ogroman potencijal za smanjenje emisija gasova i zadovoljenje energetskih potreba sveta.

Smanjenje emisija iz okeanskog transporta: Međunarodna pomorska industrija, koja prevozi 80% svetske trgovine, mora smanjiti emisije i investirati u održive tehnologije.

Očuvanje i obnova obalskih i morskih ekosistema: “Plavi” ekosistemi kao što su mangrovi i livade od morske trave mogu efikasno skladištiti ugljenik i pružiti brojne koristi obalnim zajednicama.

Održiva proizvodnja hrane iz okeana: Okean nudi mogućnost za održivu proizvodnju hrane, što može smanjiti pritisak na kopnene resurse i emisije gasova.

Uklanjanje i skladištenje ugljenika iz okeana: Okeanske tehnologije za uklanjanje i skladištenje ugljenika imaju potencijal da doprinesu smanjenju nivoa CO2 u atmosferi.

Dekarbonizacija okeanskog turizma: Turizam uz obale i na moru, iako značajan za ekonomije mnogih zemalja, mora smanjiti svoje emisije i investirati u održive prakse.

Smanjenje proizvodnje nafte i gasa na moru: Smanjenje proizvodnje fosilnih goriva na moru ima ključnu ulogu u postizanju ciljeva smanjenja emisija.

Okeanske akcije ne samo da mogu doprineti značajnom smanjenju emisija, već i stvaranju održive okeanske ekonomije sa mnogobrojnim koristima kao što su zaštita obalnih zajednica, stvaranje radnih mesta i očuvanje biodiverziteta.

Da bi se ove koristi ostvarile, potrebne su investicije u iznosu od najmanje 1 bilion dolara do 2030. godine, a taj iznos će rasti do 2 biliona dolara do 2050. godine.

Ključ je u pametnoj raspodeli finansijskih resursa kako bi se maksimizirao njihov uticaj.

Tamo gde su već dostupna sredstva, moraju se usmeriti na strategije koje podržavaju nultu emisiju.

Tamo gde je finansiranje ograničeno, inovativne mere mogu privući investicije u ove oblasti.

Najnovija istraživanja, naručena od strane Ocean Panela, pružaju plan kako okeanske akcije mogu biti u potpunosti iskorišćene kako bismo se vratili na put ka cilju od 1,5 stepeni Celzijusa.

Okean, nekada podcenjen saveznik, sada se pojavljuje kao moćan faktor u borbi protiv klimatskih promena, spreman za prihvatanje i investiranje u korist budućnosti naše planete.