Superkontinent, CO2 i sunčeva radijacija – Tri faktora koja prete zemlji

Zemlja bi mogla postati neprikladna za život ljudi zbog formiranja “superkontinenta” u narednih 250 miliona godina, upozorava novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Geoscience.

Ovo istraživanje koristi najnovije superkompjuterske klimatske modele kako bi prvi put stvorilo predviđanja za ekstremno daleku budućnost.

Prema ovim modelima, spajanje kontinenata u jedan vruć, suv, i većinski nenastanjiv superkontinent moglo bi dovesti do klimatskog preokreta i “masovnog istrebljenja” sisavaca.

Povećana aktivnost vulkana i intenzivno zagrevanje od Sunca rezultiralo bi neviđenom toplotom koja bi učinila Zemlju nepodnošljivom za ljude.

Dr. Alexander Farnsworth, vodeći autor studije sa Univerziteta u Bristolu, ističe da perspektiva za daleku budućnost izgleda veoma mračno.

Projekcije ukazuju da će nivoi ugljen-dioksida biti dvostruko viši od trenutnih nivoa za 250 miliona godina, uz dodatno povećanje sunčevog zračenja.

Superkontinent bi se nalazio u toplim, vlažnim tropskim regionima, rezultirajući temperaturama od 40 do 70°C.

Najveći izazov je to što sisavci, uključujući ljude, imaju ograničenu toleranciju na visoke temperature.

Dok će Zemlja i dalje biti unutar zone pogodne za život, samo 8 do 16 posto kopna ostalo bi naseljivo.

Tectonski procesi koji dovode do spajanja kontinenata takođe bi uzrokovali češće vulkanske erupcije, koje bi oslobađale velike količine ugljen-dioksida, doprinoseći ekstremnoj vrućini.

Ova kombinacija faktora, kako istraživači napominju, stvorila bi “trostruki udar” – efekat kontinentalnosti, veće sunčeve zračenje i povećane količine CO2, rezultirajući većom toplotom za veći deo planete.

Suočeni sa temperaturama od 40 do 50°C i visokom vlažnošću, ljudi ne bi mogli efikasno rashlađivati svoja tela znojenjem, što bi dovelo do katastrofalnih posledica.

Iako se ovaj scenarijo odnosi na period od 250 miliona godina, istraživači ističu da ne smemo zanemariti trenutnu klimatsku krizu uzrokovanu emisijom gasova staklene bašte.

S’ obzirom na to da već sada doživljavamo ekstremne vrućine širom sveta, postizanje nultih emisija gasova staklene bašte ostaje ključno za očuvanje sadašnjeg okruženja za život.