Usvojena nova direktiva EU: Države članice do 2030. moraju da smanje potrošnju energije za najmanje 12 posto
Evropski parlament usvojio je nova pravila za povećanje uštede energije koja bi trebalo da pomognu u borbi protiv klimatskih promena i povećanja energetske sigurnosti.
Direktivom o energetskoj efikasnosti utvrđeni su novi ciljevi uštede do 2030. godine.
Države članice moraće da osiguraju smanjenje potrošnje energije od najmanje 11,7 posto na nivou EU.
Ciljevi uštede trebalo bi da se ostvare lokalnim, regionalnim i nacionalnim merama u različitim sektorima, npr. u javnoj upravi, zgradama, preduzećima… Predstavnici su uporni u tome da se programom posebno obuhvati javni sektor, koji bi svake godine trebalo da smanji krajnju potrošnju energije za 1,9 posto.
Države članice takođe bi trebalo da osiguraju da se najmanje tri posto javnih zgrada svake godine obnovi u zgrade s gotovo nultom potrošnjom energije ili zgrade s nultim emisijama.
Direktivom se utvrđuju i novi zahtevi za efikasne sisteme centralnog grejanja. Izveštaj Niels Fuglsang (S&D, Danska) pokazao je da energetska kriza nije gotova.
Kameni ugalj bio je gotovo na istom nivou kao 2021., pokazujući tek vrlo blagi pad. Preliminarni podaci za 2022. pokazuju da se bruto proizvodnja električne energije u EU smanjila za 3 posto u poređenju s 2021. Kada se gleda prosek 2017.-2019., došlo je do još jasnijeg pada od 3,9 posto.
Nakon što su obnovljivi izvori energije premašili fosilna goriva u proizvodnji električne energije u 2020. godini, fosilna goriva su se oporavila i bila vodeći izvor električne energije u 2022. drugu godinu zaredom. Fosilna goriva proizvela su 1,11 miliona gigavat-sati (GWh) u 2022., što je 3,3 posto više u poređenju s 2021., dok su obnovljivi izvori energije proizveli 1,08 miliona GWh (+0,1%).
Što se tiče obnovljivih izvora energije, preliminarni podaci za 2022. pokazuju najveći porast električne energije proizvedene iz solarne fotonaponske energije (+29,3%) i vetra (+8,9%). S druge strane, proizvodnja električne energije iz hidro (-17,7%) i krutih biogoriva (-7,4%) smanjila se u istom referentnom periodu.
Zbog ovih različitih trendova proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora ostala je relativno stabilna u poređenju s 2021. U poređenju s 2021. proizvodnja nuklearnih elektrana pala je za 16,7 posto na 609 hiljada GWh, a u poređenju sa prosekom 2017.-2019. smanjena je za 20,1 posto.