Kako EU može postati lider u klimatskim tehnologijama?

Evropska Unija se suočava s ozbiljnim izazovima u trci za globalnim vođstvom u oblasti klimatskih tehnologija.

Krejg Daglas, partner u Svetskom fondu i savetnik Evropske komisije za energetsku politiku, izražava zabrinutost da Evropska unija nije dovoljno kreativna i ambiciozna u svojim naporima da podrži evropske startap kompanije koje se bave klimatskim tehnologijama.

Glavni problem leži u nedostatku kapitala.

STEP (Platforma EU za strateške tehnologije za Evropu) nudi 10 milijardi evra za razvoj čistih tehnologija, ali ovo je značajno manje u poređenju sa američkim investicijama od 400 milijardi dolara.

STEP se oslanja na privatne investitore da podrže ovu inicijativu, ali to može biti nerealno očekivanje.

Još jedan problem je nedostatak transparentnosti i brzine u pristupu kapitalu.

Startapovi traže siguran i efikasan proces za dobijanje finansijske podrške.

STEP, međutim, ne pruža dovoljno jasnih smernica i vremenskog okvira za startapove, što ih odbija od prijavljivanja.

Takođe, kompanije u ranoj fazi razvoja često nemaju resurse da angažuju konsultante, ili čekaju duže od godinu dana da dobiju finansijsku podršku.

Ovo je dovelo do toga da većina evropskih programa grantova primi više prijava od velikih korporacija nego od startapova, što je kontraproduktivno.

Daglas sugeriše da EU mora da unapredi svoje programe finansiranja startapova, pružajući jasne smernice, bodovanje projekata i brži pristup kapitalu.

Takođe, investicije bi trebalo unapred učitavati kako bi se olakšala dugoročna stabilnost startapova.

U klimatskoj krizi leži ogromna ekonomska prilika vredna trilione dolara.

Evropa mora ulagati više kapitala i razviti kreativne politike kako bi se takmičila na globalnom nivou.

Brzina je ključna, jer zaostajanje može imati ozbiljne posledice po budućnost evropske ekonomije.