Evropska komisija upozorava na klimatsku krizu: EU Fond za katastrofe pod pritiskom
EU Fond za odgovor na katastrofe suočava se sa sve većim pritiskom izazvanim klimatskim promenama, upozorio je Evropska komisija.
Broj zahteva za hitnu pomoć porastao je za čak 400 odsto u poslednje dve godine, istovremeno iscrpljujući rezervu za hitne situacije u 2021. i 2022. godini.
Evropa se iznova suočava sa posledicama ekstremnih vremenskih uslova i klimatskih promena.
Razorne poplave u Sloveniji odnele su najmanje šest života, dok su Grčku poharali smrtonosni požari i oluje, a Španiju je zahvatila rekordna suša koja je nanosila štetu poljoprivredi.
Evropski centar za hitne intervencije EU koordinira pružanje pomoći zemljama pogođenim krizama.
Broj zahteva za hitnu pomoć rapidno je rastao, sa 20 zahteva 2018. godine na preko 230 zahteva 2022. godine, pri čemu su sve češće uzroci klimatskih promena.
Samo u julu i avgustu ove godine, centar za hitne intervencije pozvan je čak 12 puta, reagujući na požare, poplave i vanredne situacije u Ukrajini.
Međutim, postojeći budžet EU za katastrofe od 1,2 milijarde evra godišnje pokazao se nedovoljnim.
Evropska komisija stoga predlaže dodatnih 2,5 milijarde evra za rezervu za hitne situacije u periodu od 2024. do 2027. godine, kao deo revizije sedmogodišnjeg budžeta EU.
Međutim, postoji otpor među vladama EU da dodatno izdvajaju sredstva.
Komesar za upravljanje krizama, Janez Lenarčič, upozorio je da su resursi već na granici izdržljivosti i da bi uskoro moglo postati nemoguće pružiti pomoć kad bude potrebna.
S’ obzirom na rastuće broj katastrofa, Lenarčič ističe da je neophodno veće finansijsko osnaživanje i ulaganja u preventivne mere, kao što je održivo upravljanje šumama radi suzbijanja požara i smanjenja emisija CO2 koje uzrokuju klimatske promene.
Ovo upozorenje stiže dok se Evropa bori sa sve češćim i razornijim klimatskim krizama, ističući potrebu za hitnim akcijama i većim sredstvima kako bi se obezbedila adekvatna reakcija na klimatske promene i njihove posledice.