Prošlo je godinu dana vlade Entonija Albaneza: Da li je napravio ključne promene u Australiji?

Australijski premijer Entoni Albanez došao je na vlast prošle godine, obećavajući da će zemlja napustiti klimatski „nestašni kutak“.

– Želim da se pridružim globalnim naporima – rekao je Albaneze, nekoliko minuta nakon svog pobedničkog govora.

Prošlo je godinu dana otkako je zakonski postavio prvi australijski cilj smanjenja emisija – dakle, da li ga je ispunio?

Donedavno, priznavanje i suočavanje sa klimatskim promenama pokazalo se veoma spornim pitanjem u Australiji, slavno igrajući ulogu u svrgavanju tri premijera u deceniji.

Zemlja je jedan od najvećih svetskih zagađivača po glavi stanovnika i nije uspela da napravi značajnije smanjenje svojih osnovnih emisija uprkos potpisivanju globalnih obećanja.

Ali Australija je takođe nacija u kojoj su posledice klimatskih promena postale razorno očigledne.

Izbor Albanezove vlade je preko noći napravio ogromnu razliku u međunarodnom ugledu Australije, kažu stručnjaci.

Mnogi svetski lideri izrazili su olakšanje, ili aludirali, na činjenicu da Australija ima novog lidera koji je izgledao ozbiljan po pitanju klimatskih promena.

Tadašnji premijer Fidžija Frank Bainimarama, čija je zemlja među najugroženijim od porasta mora, pozdravio je plan Australije da „klimu stavi na prvo mesto“, dok je britanski Boris Džonson rekao da se raduje saradnji sa gospodinom Albanezeom na tome da svet učini „boljim“ i „zelenijim” mestom.

Vlada gospodina Albanezea je u zakon uvrstila cilj smanjenja emisija od 43% do 2030. godine, sa 26-28%. Ta razlika je ekvivalentna eliminisanju emisija iz celokupnog transportnog ili poljoprivrednog sektora Australije.

Takođe je pregovarala o uvođenju ključnog elementa svog plana za postizanje tog cilja – „zaštitnog mehanizma“, koji deluje kao ograničenje emisije ugljenika za najveće emitere u zemlji.

Vlada takođe nastoji da podstakne smanjenje emisija na nivou potrošača, kroz stvari poput politike električnih vozila.

Zabrinutost javnosti zbog vladinih akcija u vezi sa klimatskim promenama je opala – 31% Australijanaca veruje da rade premalo, što je pad u odnosu na 44% godinu ranije, kada je Morisonova vlada bila na vlasti.

Ali i dalje postoji ,,odgovarajući nivo cinizma” prema Australiji i njenim klimatskim naporima, kažu stručnjaci.

Njen novi cilj do 2030. nije dovoljan da ispuni cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa. Svet se već zagrejao za 1,1C, ali stručnjaci kažu da su optimisti da dramatične i brze promene i dalje mogu da spasu planetu.

Međutim, cilj Australije je takođe slabiji od mnogih njenih međunarodnih vršnjaka, kao što su SAD ili Velika Britanija.

– Više ne zaostajemo, ali nismo ni lideri – priča profesor Hauden.

Kritičari su uglavnom zabrinuti što je vlada odbila da zabrani nove projekte uglja, nafte i gasa.

A Australija je jedan od najvećih svetskih izvoznika fosilnih goriva.

IPCC kaže da novi projekti fosilnih goriva nisu kompatibilni sa ciljevima Pariskog sporazuma i da se postojeća infrastruktura mora hitno ukinuti.

Ali australijska vlada je već dala zeleno svetlo za tri nova projekta rudnika uglja – uključujući jedan samo prošle nedelje.