Stručnjaci: Klimatske promene pogoršavaju rizike za osobe sa respiratornim oboljenjima
Osobe sa respiratornim oboljenjima, poput astme i HOBP-a, sve više su izložene rizicima zbog klimatskih promena, upozoravaju stručnjaci.
U nedavno objavljenom radu ističe se da rastuće temperature i nepredvidljivi vremenski obrasci dodatno pogoršavaju plućne probleme.
Predstavnici Evropskog respiratornog društva apeluju da EU smanji granice za zagađenje vazduha.
Klimatske promene imaju “razorno dejstvo” na ljudsko zdravlje, navode stručnjaci u recenziranom radu objavljenom u ponedeljak.
Uticaj promena u okolini na zdravlje ljudi sada je “neopoziv“, dodaju.
Povećanje nivoa polena, alergena, prašnjavih oluja i požara pogoršava kvalitet vazduha i respiratorne probleme.
Stručnjaci takođe upozoravaju da dugotrajna izloženost alergenima i veća zagađenost vazduha dovode do novih problema sa plućima.
Zagađenje vazduha odgovorno je za 6,7 miliona smrtnih slučajeva u 2019., od čega 373.000 u Evropi.
-Impakti klimatskih promena na ljudsko zdravlje su sveprisutni, duboki i značajni – ističu autori.
Deca su posebno ranjiva zbog bržeg disanja i većeg udaha vazduha napolju.
Ako su deca izložena lošem vazduhu, povećava se rizik od razvoja hroničnih bolesti poput HOBP-a i bronhitisa.
Drugi rizični grupa obuhvata pacijente sa hroničnim oboljenjima, starije osobe, trudnice i osobe koje rade napolju.
Stručnjaci za respiratorne bolesti pozivaju na ograničenja zagađenja vazduha.
Smanjenje emisija stakleničkih gasova i sprečavanje daljeg zagrevanja planete bi dovelo do većih i bržih koristi, navode autori.
Nedavni izveštaji SZO ukazuju da bi mnoge mere za smanjenje emisija stakleničkih gasova poboljšale kvalitet vazduha i smanjile rizik po zdravlje.
Zato se poziva na usklađivanje granica EU sa standardima SZO za kvalitet vazduha.
EU trenutno ima granice od 25 mikrograma po kubnom metru za PM2,5 i 40 mikrograma po kubnom metru za azot-dioksid.
Standardi SZO su pet mikrograma po kubnom metru za PM2,5 i 10 mikrograma po kubnom metru za azot-dioksid.
Usklađivanje s SZO standardima bilo bi “istorijska prilika za donošenje politike usmerene ka smanjenju emisija stakleničkih gasova“, navode stručnjaci.