Kako klimatske promene i ljudska aktivnost podstiču invaziju nepoželjnih vrsta?
UN-ovo istraživanje, koje je trajalo četiri godine i obuhvatilo celu planetu, otkriva razorni ekonomski uticaj invazivnih vrsta.
Invazivne strane vrste, koje su uvođene od strane ljudi, šire se sve brže širom sveta.
Prema izveštaju UN-a objavljenom u ponedeljak, ovo uzrokuje ogromnu štetu.
Intergovernmental Science Policy Platform on Biodiversity and Ecosystem Services (IPBES), često nazivan IPCC za biodiverzitet, tvrdi da se radi o talasu koji je do sada čovečanstvo relativno nemoćno uspelo da zaustavi.
Od biljaka do sisavaca, morskih životinja i insekata, strane vrste stvaraju ekološki haos.
Azijatske stršljenke, američki rakovi, ambrozija, japanska kudrava trska, simpatične veverice i rakuni: invazivne vrste se sve više šire, podstaknute globalizacijom i klimatskim promenama, uništavaju useve i šume, šire bolesti i prete kvalitetu života na Zemlji.
Pitanje koje se postavlja je: šta je uzrokovalo porast invazivnih vrsta?
Prema izveštaju, više od 13.000 doprinosa dali su 86 eksperata iz 49 zemalja.
Glavni uzroci ovog problema su klimatske promene i ljudska aktivnost, pri čemu vrste često završe na novim mestima slučajno, a ponekad i namerno, prenete od strane ljudi.
Očekuje se da će toplji temperature, slične onima koje smo videli ovog leta u Evropi i drugde, dodatno pogoršati izazove koje donose invazivne vrste.
Čak 75% negativnih nalaza u izveštaju odnosi se na kopno, posebno na šume, šumska zemljišta i poljoprivredu.