Klimatske katastrofe prisilile milione afričke dece na internu migraciju!

Broj dece koja su interno raseljena zbog klimatskih šokova gotovo se udvostručio u protekloj godini, pokazuju podaci analize Centra za praćenje internog raseljenja.

Ova statistika otkriva ljudsku tragediju koja prati ekstremne vremenske uslove.

Krajem 2022. godine, najmanje 1,85 miliona dece u subsaharskoj Africi bilo je raseljeno unutar svojih zemalja usled klimatskih šokova, u poređenju sa milionom slično raseljene dece tokom 2021. godine.

Ova deca su se našla u kampovima, kod proširene porodice, ili u drugim privremenim smeštajima.

Takva privremena rešenja mogu biti izuzetno destabilizirajuća, ističe Kijala Šako, šefica za zagovaranje, komunikacije, kampanje i medije u regionalnom uredu “Save the Children” za istočnu i južnu Afriku.

-Kada deca izgube svoje domove, gube gotovo sve: pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, hrani i sigurnosti – naglašava Šako.

-Takođe gube osnovne elemente mentalne i emocionalne stabilnosti i dobrobiti, kao što su osećaj rutine, prijatelji i pravo na igru – dodaje ona.

Iza ovih šokantnih statistika kriju se milioni dece čiji su životi narušeni zbog klimatskih katastrofa.

Falmata, trinaestogodišnja devojčica iz savezne države Borno na severoistoku Nigerije, svedoči o tome.

Prošle godine, poplave su primorale više od 30.000 ljudi da napuste svoje domove, a Falmata se seća kako je njihov dom bio “potopljen”.

-Vraćala sam se iz škole i čula sam “dolazi kiša, dolazi kiša” – priseća se.

-Dali su nam vreće da napunimo peskom i postavimo ih na strategijskim mestima. Iznenada, veliki talas vode se sručio na naše kuće, svi su bili u panici, mama je rekla da pakuju stvari i da bežimo, pokušali smo, ali jedva smo uspeli nešto da spakujemo – dodaje devojčica.

Broj internih raseljenika u subsaharskoj Africi tokom 2022. godine bio je tri puta veći u odnosu na prethodnu godinu.

Tokom 2022. godine zabeleženo je 7,4 miliona novih internih raseljenika, u poređenju sa 2,6 miliona u 2021. godini.

Ova brojka uključuje sve slučajeve internog raseljavanja, čak i ako su se ljudi mogli vratiti kući do kraja godine.

Nažalost, iskustva poput Falmatinog postaju sve češća, kaže Višna Šah, direktor za zagovaranje, komunikacije, kampanje i medije u regionalnom uredu “Save the Children” za Zapadnu i Centralnu Afriku.

-U Nigeriji i širom regiona, mnoga deca su poput Falmate, uplašena – ističe Šah.

-Prilepljeni su za preživljavanje između jednog ekstremnog vremenskog događaja i sledećeg, ne znajući da li neobične kiše donose blagoslov za neuspele useve, ili će oprati njihove domove – kaže Šah.

Nigerija, gde živi Falmata, zabeležila je najveći broj internih raseljenika zbog klimatskih katastrofa u 2022. godini, sa 2,4 miliona.

Do kraja godine, najmanje 854.000 ljudi ostalo je raseljeno, otprilike polovina njih su bila deca.

U susednoj Somaliji, oko 6,6 miliona ljudi, što je 39 posto populacije, suočilo se sa kritičnim nivoom gladi, zbog pet uzastopnih neuspelih kišnih sezona.

Somalija je zabeležila drugi najveći broj internih raseljenika, 1,1 milion ljudi.

Subsaharske zajednice suočavaju se sa nekim od najtežih posledica klimatskih promena, iako su najmanje doprinele ovom problemu.

Ove zajednice su doprinele samo 1,9 posto svetskim emisijama od 1750. do 2021. godine, a dvije trećine tog ukupnog iznosa potiču iz samo jedne zemlje – Južne Afrike.

Ostalih 48 zemalja doprinelo je samo 0,6 posto ukupnih globalnih emisija.

Policajci, praktičari, preduzeća i civilno društvo će razgovarati o rizicima raseljavanja na Nedelji klimatskih promena UN za Afriku, koja počinje u Nairobiju.